Корпа је празна

Куповина

Комад: 0

Укупно: 0,00

0

Јупитер

Јупитер

Јупитер је највећа планета Соларног система, маса му је два и по пута већа од свих осталих планета заједно.

Географија

Ознаке

Јупитер, планетарни прстен, Сунчев систем, гасни гигант, Спољни планета, Ио, Европа, Ганимед, Калисто, Месеци Јупитера, планета, Сунце, астрономија, географија

Повезани додаци

Сцене

Сунчев систем

  • Дан
  • Меркур
  • Венера
  • Земља
  • Марс
  • Јупитер
  • Сатурн
  • Уран
  • Нептун

Јупитер је пета планета од Сунца, друга од Земље, а уједно је најближа спољашња планета. Највећа је планета Сунчевог система, пречника 142 984 km. Маса му је два и по пута већа од свих осталих планета заједно.

Јупитер спада у породицу гасних џинова, нема чврсту површину.

Јупитер

  • ротациона оса Јупитера
  • нормална линија на раван кружења Јупитера
  • раван кружења Јупитера
  • орбита Јупитера око Сунца
  • екватор Јупитера
  • 3,13°
  • планетарни прстен

Подаци:

пречник: 142 984 km (11,2 пута већи од пречника Земље)

маса: 1,90 · 10²⁷ kg (317,8 пута већа од масе Земље)

просечна густина: 1,33 g/cm³

површинска гравитација: 2,364 g Земље

температура површине: –130 °C

број природних сателита: 79

период ротације око своје осе: 9 сата и 50 минута

нагиб осе: 3,1°

просечна удаљеност од Сунца: 778 300 000 km = 5,20 СГ = 43,5 светлосних минута

орбитални ексцентрицитет: 0,0484

орбитални период: 11,86 година

Ио

Ио:

удаљеност од Јупитера: 421 800 km

орбитални период: 1,77 дана

пречник: 3642,6 km ( 0,286- ти део пречника Земље)

маса: 8,9319 · 10²² kg

просечна густина: 3,53 g/cm³

површинска гравитација: 0,183 g Земље

Европа

Европа:

удаљеност од Јупитера: 671 100 km

орбитални период: 3,55 дана

пречник: 3121,6 km ( 0,245- ти део пречника Земље)

маса: 4,80 · 10²² kg

просечна густина: 3,01 g/cm³

површинска гравитација: 0,134 g Земље

Ганимед

Ганимед:

удаљеност од Јупитера: 1 070 400 km

орбитални период: 7,16 дана

пречник: 5262 km ( 0,413- ти део пречника Земље)

маса: 1,48 · 10²³ kg

просечна густина: 1,94 g/cm³

површинска гравитација: 0,146 g Земље

Калисто

Калисто:

удаљеност од Јупитера: 1 882 700 km

орбитални период: 16,69 дана

пречник: 4820,6 km ( 0,378- ти део пречника Земље)

маса: 1,08 · 10²³ kg

просечна густина: 1,83 g/cm³

површинска гравитација: 0,126 g Земље

Пресек Јупитера

  • атмосфера - Дебљина атмосфере му износи 1000 km.
  • слој текућег водоника - Водоник се константно трансформише из гасовитог у течно стање.
  • слој металног водоника - Око 52 000 km дебео слој металног водоника окружује језгро.
  • језгро - Вероватно има чврсто унутрашње језгро, чија маса може бити дванаест пута већа од Земљине.

Орбита Јупитера

  • Јупитер
  • Сунце
  • просечна удаљеност од Сунца: 778 300 000 км
  • време кружења: 11,86 година
  • орбита кружења Јупитера

Анимација

  • Дан
  • Меркур
  • Венера
  • Земља
  • Марс
  • Јупитер
  • Сатурн
  • Уран
  • Нептун
  • ротациона оса Јупитера
  • нормална линија на раван кружења Јупитера
  • раван кружења Јупитера
  • орбита Јупитера око Сунца
  • екватор Јупитера
  • 3,13°
  • планетарни прстен
  • атмосфера - Дебљина атмосфере му износи 1000 km.
  • слој текућег водоника - Водоник се константно трансформише из гасовитог у течно стање.
  • слој металног водоника - Око 52 000 km дебео слој металног водоника окружује језгро.
  • језгро - Вероватно има чврсто унутрашње језгро, чија маса може бити дванаест пута већа од Земљине.
  • Јупитер
  • Сунце
  • просечна удаљеност од Сунца: 778 300 000 км
  • време кружења: 11,86 година
  • орбита кружења Јупитера

Нарација

Осим Сунца и Месеца, Јупитер је, најсјајније небеско тело, после Венере. Име је добио по главном богу римске митологије, богу неба, дневне светлости и олује и краљу богова. Поистовећивали су га са грчким богом Зевсом. Зевс је, у грчкој митологији врховни бог, господар богова и људи, поглавар божанске породице са Олимпа; његово име значи: светло небо.

Прва испитивања телескопом вршио је Галилео, током 1610. године. Открио је 4 Јупитерова највећа месеца, који су, у част проналазача, названи Галилејевим месецима.

Јупитер је први пут посетила сонда Пионир-10, 1973. године. А посматра га редовно и свемирски телескоп Хабл. 1995. године једна ваздушна сонда је лансирана са Галилеја у атмосферу планете. Продрла је 150 км дубоко у атмосферу и током 57 минута је скупљала и слала податке, пре него што је, уништена услед притиска од 22 атмосфере и температуре од 153 °C.

Јупитер је пета планета од Сунца, друга од Земље, а уједно је најближа спољашња планета. Највећа је планета Сунчевог система, пречника 142 984 km. Маса му је два и по пута већа од свих осталих планета заједно.

Јупитер спада у породицу гасних џинова, нема чврсту површину. Просечна густина му је мала, 1,33 g/cm³. Испод видљивог слоја облака налази се слој густе атмосфере, богат водоником, дебљине 1000 km. Судећи по моделу, испод овог слоја, где притисак може бити и милион пута већи од Земљиног, налази се 25 000 km дубок океан течног молекуларног водоника. Атмосфера Јупитера се састоји од водоника (90%) и хелијума, а има у њој и метана, амонијака и водене паре у траговима. У појасевима различите боје дувају ветрови различитим брзинама, стварајући вртлоге. Један од њих је, на пример, Велика црвена пега, огроман антициклон у који би могла сместити Земља, примећен још пре 300 година. Током последњих година више астероида и комета се сударило са Јупитером. Анализа последица ових судара довела је до одређених претпоставки везаних за услове у атмосфери Јупитера.

Јупитер има најбржу ротацију од свих планета. Јачина његовог магнетног поља је веома велика, десет пута је јача од јачине магнетног поља мерене на површини Земље. Магнетна оса Јупитера је, у односу на осу ротације, нагнута за 10 степени. На појединим снимцима свемирског телескопа Хабла, видљива је и поларна светлост. Јупитер зрачи у васиону инфрацрвеним зрацима дупло више топлоте од оне коју добије од Сунца, што се вероватно јавља као последица ослобађања потенцијалне енергије услед спорог скупљања планете. Температура у центру Јупитера је око 26 000 K.

Јупитер има прстенасти систем сачињен од тамних честица прашине, дебљине мање од 30 km. Месеци Јупитера су названи по омиљеним особама бога Зевса у грчкој митологији. Четири највећа су Галилејеви месеци: Ио или Ија, Ганимед, Европа и Калисто. Они имају скоро кружне орбите и крећу се око Јупитера у његовој екваторијалној равни. Прве детаљне снимке њихове површине послате су са свемирске сонде Војаџер.

За месец Ио су карактеристичне веома јаке вулканске активности, а на његовој површини могу се приметити разноврсне структуре, као што су: вулкански калдери, планине и језера пуна отопљеног сумпора. Ио се углавном састоји од стена, тако да је по материјалном саставу најсличнији терестричким планетама.

Површина месеца Европе је прекривена дебелим, глатким слојем испуцалог леда. Велика је вероватноћа да се испод леденог слоја налази течни океан кога температура настала као производ феномена плиме одржава у течном стању. По свом материјалном саставу и структури, слична је теристричким планетама.

Ганимед је највећи природни месец Сунчевог система. Пречник му је незнатно већи од пречника Меркура, уз упола мању тежину. На површини месеца се смењују тамни делови прекривени кратерима и нешто млађи, светлији и тектонски активни делови. Кора Ганимеда се састоји од леда.

Унутар Калиста не постоје строго изражени слојеви. Према подацима сонде Галилео, материјал Калиста је 40% лед, а 60% су стене и гвожђе. Површина Калиста је једна од најстаријих у соларном систему и није се много променила у протеклих 4 милијарди година.

Повезани додаци

Рађање Соларног система

Пре око 4.600 милијарди година Сунце и планете су настале из кондензованог облака...

Планете, величине

Око Сунца круже унутрашње стеновите планете, и спољашњи, гасовити џинови.

Соларни систем, орбита кретања планета

Орбита кретања осам планета око Сунца је елиптична.

Комете

Комете су спектакуларна небеска тела која се крећу по својим орбитама око Сунца.

Мисија Нових хоризоната

Свемирска летелица Нови хоризонти (енг. New Horizons) је лансирана 2006. године са циљем...

Развој небеске механике

Ова анимација нас уводи у студије астронома и физичара који су у основи променили наш...

Кеплерови закони

Кеплерови закони описују кретање планета око Сунца.

Млечни пут

Наша галаксија има пречник од око 100.000 светлосних година; у њој се налази више од 100...

Истраживање планете Марс

Структура планете и евентуални трагови живота се истражују уз помоћ свемирских сонди и...

Типови вештачких сателита

Вештачки сателити око Земље се употребљавају за цивилне и војне потребе.

Венера

Венера је друга планета по удаљености од Сунца. По сјају је друго небеско тело на ноћном...

Уран

Седма планета од Сунца, једна од гасовитих џинова.

Сатурн

Друга планета Соларног система по величини, препознатљива по типичним прстеновима.

Нептун

Нептун је осма, наудаљенија планета Соларног система, а уједно и најмањи од гасовитих џинова.

Меркур

Меркур је најмања планета Соларног система, а уједно је и најближи Сунцу.

Марс

На црвеној планети се траже трагови воде и живота.

Планета Земља

Земља је планета стеновитог типа, која има атмосферу са кисеоником и чврсту кору.

Сунце

Пречник Сунца је отприлике 109 пута већи од Земљиног. Углавном се састоји од водоника.

Месец

Месец је Земљин једини сателит

Занимљиве географске чињенице - Астрономија

Наш Сунчев систем располаже бројним занимљивостима.

Радионица Галилеa Галилеја

Научна достигнућа Галилео Галилеја су у великој мери допринела унапређењу физике и...

Мисија Зора (Dawn)

Проучавање астероида Весте и Цереса помоћи ће нам да боље упознамо рану историју Соларног...

Спутњик-1 (1957)

Совјетски вештачки сателит је као први избачен у орбиту октобра 1957. године. Лансиран је...

Плутон-Харонов систем

Највећи пратилац патуљасте планете Плутон је Харон.

The Cassini-Huygens Mission (1997-2017)

The Cassini spacecraft was exploring Saturn and its moons for nearly 20 years.

Added to your cart.