Корпа је празна

Куповина

Комад: 0

Укупно: 0,00

0

Венера

Венера

Венера је друга планета по удаљености од Сунца. По сјају је друго небеско тело на ноћном небу, гледано са Земље, одмах после Месеца.

Географија

Ознаке

Венера, Зорњача, Сунчев систем, каменита планета, унутрашње планете, Сунце, планета, астрономија, астрофизика, географија, физика

Повезани додаци

Сцене

Соларни систем

  • Сунце
  • Меркур
  • Венера
  • Земља
  • Марс
  • Јупитер
  • Сатурн
  • Уран
  • Нептун

Венера је једна од планета Сунчаног система, друга унутрашња планета, посматрано од Сунца. Спада у групу терестричких планета (планета Земљиног типа), са великом густином (5,25 g/cm³). По својим димензијама и густини је веома слична Земљи, стога је често називају Земљином сестром.

Венера

  • ротациона оса Венере
  • нормална линија на раван кружења Венере
  • раван кружења Венере
  • орбита Венере око Сунца
  • екватор Венере
  • 177,4°

Подаци:

пречник: 12 103,6 km (0,95 - ти део пречника Земље)

маса: 4,868 · 10²⁴ kg (0,815 - ти део масе Земље)

просечна густина: 5,243 g/cm³

површинска гравитација: 0,907 g Земље

температура површине: +460 °C

број природних сателита: 0

период ротације око своје осе: -243,16 дана

нагиб осе: 177,4° (скоро управно на орбиталну раван)

просечна удаљеност од Сунца: 108 200 000 km = 0,72 СГ = 6,04 светлосних минута

орбитални ексцентрицитет: 0,068 (готово кружни облик)

орбитални период: 224,7 година

Топографија

  • земља Афродита
  • земља Лада
  • плато Атланта
  • плато Аудра
  • плато Седна
  • плато Ниобе
  • плато Титанин
  • плато Хелен
  • плато Гиневер
  • плато Аино
  • плато Зибек
  • плато Лавинија
  • плато Навка
  • планина Фреја
  • планина Максвел
  • планина Веламо
  • планина Русалка
  • планина Алфа
  • планина Бета
  • планина Реја
  • планина Теја
  • планина Гула
  • планина Мат
  • планина Артемис
  • планина Истар

Површина Венере је неплодна и каменита. Нема много ударних кратера, али су базалтни вулкански штитови активни. На Венери нема тектонских процеса. Површина планете је прекривена прозирним облацима сумпорне киселине, велике рефлектујуће способности.

Многи астрономи сматрају да је у далекој прошлости на Венери постојала вода, али је константно јачање Сунчевог зрачења изазвало повећање температуре, а тиме и постепено испаравање океана, што је довело до повећања количине водене паре у атмосфери. Будући да је водена пара апсорбовала инфрацрвена зрачења, порастао је ефекат стаклене баште, што је утицало на даљи раст температуре, услед чега је убрзано испаравање.

Међу терестричким планетама, Венера има највећу густину атмосфере, која се састоји углавном од угљен-диоксида, са састојцима сумпора (што указује на присуство активних вулкана). Атмосферски притисак Венере је 90 пута већи од Земљиног.

Веома високу површинку температуру (+460°C) узрокује ефекат стаклене баште који је на Венери најјачи у Сунчевом систему. Венера је непрекидно заклоњена густим облацима. Они рефлектују две трећине светлости која падне на ову планету.

Пресек Венере

  • атмосфера - Изузетно велике густине и масе, састоји се, углавном, од угљен-диоксида. Горња граница тропосфере се налази на висини од 100 km.
  • кора - Дебљина износи више десетина километара.
  • омотач - Дебљина достиже и 3000 km.
  • језгро - У центру планете је језгро од гвожђа, чији пречник, вероватно износи 6000 km.

Орбита Венере

  • Венера
  • Сунце
  • просечна удаљеност од Сунца: 108 200 000 км
  • време кружења: 224,7 дана
  • орбита кружења Венере

Анимација

  • Сунце
  • Меркур
  • Венера
  • Земља
  • Марс
  • Јупитер
  • Сатурн
  • Уран
  • Нептун
  • ротациона оса Венере
  • нормална линија на раван кружења Венере
  • раван кружења Венере
  • орбита Венере око Сунца
  • екватор Венере
  • 177,4°
  • атмосфера - Изузетно велике густине и масе, састоји се, углавном, од угљен-диоксида. Горња граница тропосфере се налази на висини од 100 km.
  • кора - Дебљина износи више десетина километара.
  • омотач - Дебљина достиже и 3000 km.
  • језгро - У центру планете је језгро од гвожђа, чији пречник, вероватно износи 6000 km.
  • Венера
  • Сунце
  • просечна удаљеност од Сунца: 108 200 000 км
  • време кружења: 224,7 дана
  • орбита кружења Венере

Нарација

Како је Венера једно од најсветлијих небеских тела, добила је име по богињи лепоте. Венера је, у римској митологији, богиња вртова. Идентификована је са Афродитом, богињом љубави и лепоте у грчкој митологији.

Древни астрономи су веровали да су два засебна небеска тела видљива источно и западно од Сунца. Сматрали су да је у зору видљива "јутарња звезда", или Фосфор, а у сумрак, "вечерња звезда" названа по Атласовом сину, Хесперу. Грчки филозоф и математичар, Питагора, први је установио да Фосфор и Хеспер представљају једно исто небеско тело. Посматрано са земље, Венера се током свог кружења око Сунца, налази понекад на једној, а понекад на другој страни Сунца. Можемо је видети као Вечерњу звезду или Вечерњачу, а потом као јутарњу звезду, Зорњачу или, народу познату, звезду Даницу.

Посматрано са Земље, највећа удаљеност Венере од Сунца никад не прелази 46 степени. Венера има фазе, сличне Мечевим менама.

Прва свемирска сонда која је летела у орбити Венере, била је Маринер-2, 1962. године. Због велике густине ваздушног омотача и облака, површина није била видљива. Уз помоћ свемирских сонди Пионир-Венера, Венера и Магелан, као и радио телескопа са Земље, израђена је мапа површине Венере.

Судећи према подацима Пионира, 70% површине покривено је равницама прекривеним валовитим брдским пределима, 20% су одвојене депресије, а 10% чине "континенти", издигнути изнад просечног нивоа површине, до висине од 4-5 километара. Сонде совјетске серије Венера 7-14 су се спустиле на површину планете, направиле панорамске снимке и извршиле анализу земљишта. Због веома високих температура, сонде су биле у функцији само 1-2 сата.

2005. године лансирана европска свемирска сонда Венус Експрес детаљно проучава атмосферу, облаке, истражује подручје плазме и површинске карактеристике. 21. маја 2010. године на експедицију је кренула јапанска сонда ВЦО (Venus Climate Orbiter). Њен задатак је да одговори на питања како је могуће брзо кретање, одн. супер-ротација атмосфере око планете, на који се начин формирају облаци сумпорне киселине, постоје ли активни вулкани и да ли је постојала вода на планети.

Венера је једна од планета Сунчаног система, друга унутрашња планета, посматрано од Сунца.

Спада у групу терестричких планета, густина јој је велика, 5,25 g/cm³. По својим димензијама и густини је веома слична Земљи, стога је често називају и Земљином сестром. Површина Венере је неплодна и каменита. Нема много ударних кратера, али су базалтни вулкански штитови активни. На Венери нема тектонских процеса. Површина планете је прекривена прозирним облацима сумпорне киселине, велике рефлектујуће способности.

Многи астрономи сматрају да је у далекој прошлости на Венери постојала вода, али је константно јачање Сунчевог зрачења изазвало повећање температуре, а тиме и постепено испаравање океана, што је довело до повећања количине водене паре у атмосфери. Будући да је водена пара апсорбовала инфрацрвена зрачења, порастао је ефекат стаклене баште, што је утицало на даљи раст температуре, услед чега је убрзано испаравање.

Међу терестричким планетама, Венера има највећу густину атмосфере, која се састоји углавном од угљен-диоксида, са састојцима сумпора (што указује на присуство активних вулкана). Атмосферски притисак Венере је 90 пута већи од Земљиног. Веома високу површинку температуру, +460°C, узрокује ефекат стаклене баште који је на Венери најјачи у Сунчевом систему.

Венера је непрекидно заклоњена густим облацима. Они рефлектују две трећине светлости која падне на ову планету. Угао између ротационе осе Венере и нормале на раван кретања износи свега 2,6 степени; због малог нагиба, нема сезонских промена, а услед јаког утицаја ефекта стаклене баште нема значајне температурне разлике између поларне и екваторијалне области, или дневне и ноћне температуре у нижим атмосферским областима.

Ротација Венере је супротна у односу на њен орбитални правац. То је планета са најспоријом ротацијом у Сунчевом систему, са периодом ротације 243 дана. Јачина магнетног поља Венере је изузетно мала, а соларни ветар је у директној интеракцији са јоносфером планете.

Повезани додаци

Планете, величине

Око Сунца круже унутрашње стеновите планете, и спољашњи, гасовити џинови.

Соларни систем, орбита кретања планета

Орбита кретања осам планета око Сунца је елиптична.

Рађање Соларног система

Пре око 4.600 милијарди година Сунце и планете су настале из кондензованог облака...

Кеплерови закони

Кеплерови закони описују кретање планета око Сунца.

Млечни пут

Наша галаксија има пречник од око 100.000 светлосних година; у њој се налази више од 100...

Истраживање планете Марс

Структура планете и евентуални трагови живота се истражују уз помоћ свемирских сонди и...

Уран

Седма планета од Сунца, једна од гасовитих џинова.

Сатурн

Друга планета Соларног система по величини, препознатљива по типичним прстеновима.

Нептун

Нептун је осма, наудаљенија планета Соларног система, а уједно и најмањи од гасовитих џинова.

Мисија Нових хоризоната

Свемирска летелица Нови хоризонти (енг. New Horizons) је лансирана 2006. године са циљем...

Меркур

Меркур је најмања планета Соларног система, а уједно је и најближи Сунцу.

Марс

На црвеној планети се траже трагови воде и живота.

Јупитер

Јупитер је највећа планета Соларног система, маса му је два и по пута већа од свих...

Планета Земља

Земља је планета стеновитог типа, која има атмосферу са кисеоником и чврсту кору.

Сунце

Пречник Сунца је отприлике 109 пута већи од Земљиног. Углавном се састоји од водоника.

Структура Земље (средњи степен)

Унутрашњост Земље се састоји од више сферичних слојева.

Мисија Зора (Dawn)

Проучавање астероида Весте и Цереса помоћи ће нам да боље упознамо рану историју Соларног...

Плутон-Харонов систем

Највећи пратилац патуљасте планете Плутон је Харон.

The Cassini-Huygens Mission (1997-2017)

The Cassini spacecraft was exploring Saturn and its moons for nearly 20 years.

Added to your cart.