Корпа је празна

Куповина

Комад: 0

Укупно: 0,00

0

Уран

Уран

Седма планета од Сунца, једна од гасовитих џинова.

Географија

Ознаке

Уран, Уранови прстенови, Сунчев систем, гасни гигант, Спољни планета, Миранда, Аријел, Умбриел, Титанија, Оберон, Сунце, планета, астрономија, астрофизика, географија, физика

Повезани додаци

Сцене

Соларни систем

  • Сунце
  • Меркур
  • Венера
  • Земља
  • Марс
  • Јупитер
  • Сатурн
  • Уран
  • Нептун

Уран је трећа спољашња планета Сунчевог система, један од гасовитих џинова (планета Јупитеровог типа). Ваздушни омотач му се састоји од водоника (83%) и хелијума (15%), а у незнатним количинама, присутни су и метан и амонијак.

Метан, у горњем делу атмосфере, апсорбује црвену светлост, због чега се планета види у светло плаво-зеленој боји. Ваздушни омотач открива веома мало детаља. Облаци се крећу истим ширинама као у случају Јупитера и Сатурна, али много слабије.

Објашњење појмова:

Гасовити џин (планета Јупитеровог типа): Небеско тело састављено од лаких елемената (водоник, хелијум, амонијак, метан) које не емитује своју сопствену светлост. Располаже ниском просечном густином, великом запремином и нема чврсту површину. Атмосферски слој му је дебео, густ и непрозиран; представља значајан део укупне масе планете. Има много сателита и прстенастих система.

Уран

  • ротациона оса Урана
  • нормална линија на раван кружења Урана
  • раван кружења Урана
  • орбита Урана око Сунца
  • екватор Урана
  • 97,77°
  • Уранови прстенови

Подаци:

пречник: 51 118 km (4,01 пречника Земље)

маса: 8,68 · 10²⁵ kg (14,5 масе Земље)

просечна густина: 1,27 g/cm³

површинска гравитација: 0,886 Земљине g

темппература површине: –210 °C

број природних сателита: 21

период ротације око своје осе: 17 часова и 17 минута (у ретроградном правцу)

нагиб осе: 97,77° (нагиб испод обиталне равни 7,77°)

просечна удаљеност од Сунца:2 871 000 000 km = 19,19 СГ = 2,39 светлосних часова

орбитални ексцентрицитет: 0,047

орбитални период: 84,01 година

Миранда

Миранда:

удаљеност од Урана: 129 390 km

пречник: 471 km

Миранда је најближи унутрашњи сателит и најмањи од великих сателита. Његова орбита око Урана траје 1,4 дана. Површина овог сателита је веома разноврсна. Старије области су богате кратерима, благо су таласасте са израженим огромним литицама, гребенима и долинама насталим у каснијем периоду. Половина материјала од којег је Миранда грађена је лед, а половину чине стене.

Ариел

Ариел:

удаљеност од Урана: 191 020 km

пречник: 1158 km

Умбриел

Умбриел:

удаљеност од Урана: 266 000 km

пречник: 1169 km

Титанија

Титанија:

удаљеност од Урана: 435 900 km

пречник: 1578 km

Титанија је највећи Уранов сателит. Његов орбитални период износи скоро 9 дана. Површина овог сателита је прекривена ледом испресецаним дугим кањонима и кратерима. Највећи кратер је базен Гертруд, пречника 200 km.

Оберон

Оберон:

удаљеност од Урана: 583 500 km

пречник: 1522 km

Пресек Урана

  • атмосфера - Дебео атмосферски слој, састоји се од хелијума, метана и водоника.
  • омотач - Језгро, окружено плаштом залеђеног метана, воде и амонијума, пречника 18 000 km.
  • језгро - Језгро се састоји од гвожђа и силиката, маса му је три пута већа од Земљине масе.

Орбита Урана

  • Уран
  • Сунце
  • просечна удаљеност од Сунца: 2 871 000 000 км
  • време кружења: 84,01 година
  • орбита кружења Урана

Анимација

  • Сунце
  • Меркур
  • Венера
  • Земља
  • Марс
  • Јупитер
  • Сатурн
  • Уран
  • Нептун
  • ротациона оса Урана
  • нормална линија на раван кружења Урана
  • раван кружења Урана
  • орбита Урана око Сунца
  • екватор Урана
  • 97,77°
  • Уранови прстенови
  • атмосфера - Дебео атмосферски слој, састоји се од хелијума, метана и водоника.
  • омотач - Језгро, окружено плаштом залеђеног метана, воде и амонијума, пречника 18 000 km.
  • језгро - Језгро се састоји од гвожђа и силиката, маса му је три пута већа од Земљине масе.

Нарација

Планету Уран је открио сер Вилхелм Хершел, 13. марта 1781. године (у почетку је мислио да је открио комету). Након краће дебате о имену, прихваћен је предлог немачког астронома Јохана Бодеа. Планета је названа Уран, што је одговарало грчко-латинском пореклу имена осталих планета. У грчкој митологији, Уран је бог неба, супруг Геје, богиње земље. Био је представник прве, најстарије генерације богова, отац Титана и Киклопа.

Уран је један од гасовитих дивова, трећа спољашња планета. Атмосфера му се састоји од водоника (83%) и хелијума (15%), са малим садржајем метана и амонијака. Метан у горњим слојевим атмосфере апсорбује црвену светлост, што даје планети светлу плавкасто-зелену боју. Атмосфера одаје мало детаља о површини планете. Облаци се крећу истим географским ширинама као код Јупитера и Сатурна, али много спорије. Камено језгро планете је окружено плаштом течне воде, амонијака и метана.

Нагиб осе ротације Урана је већи од 90° тако да је један од полова планете углавном окренут у правцу Сунца. На том полу је топлије него на екватору. Велики нагиб осе је, вероватно настао приликом судара са телом величине планете, пре више милијарди година. Уран, попут Земље, има јако магнетно поље. Необично је што магнетна оса и оса ротације међусобно склапају угао од 59 степени, а магнетна оса не пролази кроз центар планете. Магнетно поље настаје у унутрашњости планете, али његов извор нам је још увек непознат.

Познато је укупно 11 прстенова и 27 сателита Урана. Прстенови се састоје од тамних, ледених стена, приближне ширине од једног метра. За разлику од осталих објеката Сунчевог система, Уранови сателити нису названи по ликовима из древне митологије, него по ликовима из Шекспирових дела, као и по ликовима из сатиричног епског дела "Дансијада" енглеског песника Александра Поупа.

Миранда је најближи унутрашњи сателит и најмањи међу великим сателитима. Његова орбита око Урана траје 1,4 дана. Површина овог сателита је веома разноврсна. Старије области су богате кратерима, благо су таласасте са израженим огромним литицама, гребенима и долинама насталим у каснијем периоду. Половина материјала од којег је Миранда грађена је лед, а половину чине стене.

Титанија је највећи Уранов сателит. Његов орбитални период износи скоро 9 дана. Површина овог сателита је прекривена ледом испресецаним дугим кањонима и кратерима. Највећи кратер је базен Гертруд, пречника 200 km.

Повезани додаци

Планете, величине

Око Сунца круже унутрашње стеновите планете, и спољашњи, гасовити џинови.

Соларни систем, орбита кретања планета

Орбита кретања осам планета око Сунца је елиптична.

Рађање Соларног система

Пре око 4.600 милијарди година Сунце и планете су настале из кондензованог облака...

Мисија Нових хоризоната

Свемирска летелица Нови хоризонти (енг. New Horizons) је лансирана 2006. године са циљем...

Кеплерови закони

Кеплерови закони описују кретање планета око Сунца.

Млечни пут

Наша галаксија има пречник од око 100.000 светлосних година; у њој се налази више од 100...

Истраживање планете Марс

Структура планете и евентуални трагови живота се истражују уз помоћ свемирских сонди и...

Венера

Венера је друга планета по удаљености од Сунца. По сјају је друго небеско тело на ноћном...

Сатурн

Друга планета Соларног система по величини, препознатљива по типичним прстеновима.

Нептун

Нептун је осма, наудаљенија планета Соларног система, а уједно и најмањи од гасовитих џинова.

Меркур

Меркур је најмања планета Соларног система, а уједно је и најближи Сунцу.

Марс

На црвеној планети се траже трагови воде и живота.

Јупитер

Јупитер је највећа планета Соларног система, маса му је два и по пута већа од свих...

Планета Земља

Земља је планета стеновитог типа, која има атмосферу са кисеоником и чврсту кору.

Сунце

Пречник Сунца је отприлике 109 пута већи од Земљиног. Углавном се састоји од водоника.

Мисија Зора (Dawn)

Проучавање астероида Весте и Цереса помоћи ће нам да боље упознамо рану историју Соларног...

Плутон-Харонов систем

Највећи пратилац патуљасте планете Плутон је Харон.

The Cassini-Huygens Mission (1997-2017)

The Cassini spacecraft was exploring Saturn and its moons for nearly 20 years.

Added to your cart.