Корпа је празна

Куповина

Комад: 0

Укупно: 0,00

0

Топионица алуминијума

Топионица алуминијума

У топионицама се од боксита електролизом ствара алуминиум.

Хемија

Ознаке

производња алуминијума, алуминијум, топионица алуминијума, електролиза, Алумина, sirovina, криолит, боксит, алуминијум-оксид, смањење, оксидација, анода, катода, једносмерна струја, угљена анода, угљен-диоксид, ugljen monoksid, црвена глина, лаки метал, алуминијумска фолија, proizvodnja, Хуман геограпхи, индустрија, хемија

Повезани додаци

Сцене

Реакција

Алуминијум је један од најраспрострањенијих лаких метала. Његова употреба деценијама расте, захваљујући обимној количини, малој специфичној тежини, лакој обрадивости и доброј отпорности материјала.

Алуминијум је трећи по распрострањености елеменат у Земљиној кори, после кисеоника и силицијума; у природи се налази у везаном стању. Једина могућност економичне производње алуминијума је прерада боксита.

Први корак у преради руде боксита, је поизводња се алуминијум оксида, или глинице, од које се касније добија течни сирови алуминијум, а од њега полупроизводи: шипке, цилиндри, блокови, чијом се прерадом добијају готови производи.

У развијеним земљама се алуминијумски отпад, нпр. лимене амбалаже од безалкохолних пића и пива, рециклира, што представља уштеду енергије у односу на првобитну производњу у висини од 95%.

Топљење алуминијума захтева веома много енергије; стога је производња алуминијума значајно заступљена у државама богатим електричном енергијом и енергентима.

Већина топионица алуминијума користе електричну енергију добијену из хидроцентрала, а само мали део ових постројења користи електричну енергију добијену у термоелектранама које користе угаљ или фосилна горива.

Практично се од четири тоне боксита добијају две тоне глинице од које се добија једна тона алуминијума.

Сирови алуминијум се производи електролизом глинице. Електролиза је хемијска реакција изазвана електричном струјом. За поступак електролизе потребно је аноду (позитивну електроду) и катоду (негативну електроду) потопити у електролитни раствор и повезати са извором једносмерне струје.

Производња алуминијума се одиграва у челичним кадама које су обложене графитним плочама. Ове графитне плоче имају улогу катоде. Тачка топљења глинице је изнад 2000 °C . Због тога се као раствор користи течни криолит који има нижу тачку топљења. На тај начин се добија електролитни раствор од 1000 °C у који се урања анода од угљеника.

У поступку електролизе се из глинице, односно алуминијум-оксида на аноди издваја кисеоник који реагује са угљен-диоксидом и угљен-моноксидом из угљеника.

На катодама од графитних плоча на дну каде издваја се течни алуминијум који у даљем процесу преузима улогу катоде. Отопљени алуминијум се свакодневно или сваки други дан вакуумским пумпама претаче у кутлаче.

Током реакције, кисеоник се скупља на аноди и долази до сталне оксидације угљеника аноде, коју је неопходно константно обнављати. На површини раствора електролита се формира чврста кора на коју се додаје глиница. Ова кора, осим што загрева глиницу, поправља и топлотну изолацију електролитног раствора. 2-4 сата после додавања глинице, чврста кора на површини испуца, чиме је обезбеђена допуна алуминијум-оксида.

У топионицама алуминијума стотинма када ради 24 сата дневно сваког дана у години. Како је количина алуминијума добијена електролизом директно пропорционална јачини струје, у процесу се користи струја велике јачине, при веома ниском напону, због уштеде енергије.

Анода

Алуминијум је један од најраспрострањенијих лаких метала. Његова употреба деценијама расте, захваљујући обимној количини, малој специфичној тежини, лакој обрадивости и доброј отпорности материјала.

Алуминијум је трећи по распрострањености елеменат у Земљиној кори, после кисеоника и силицијума; у природи се налази у везаном стању. Једина могућност економичне производње алуминијума је прерада боксита.

Први корак у преради руде боксита, је поизводња се алуминијум оксида, или глинице, од које се касније добија течни сирови алуминијум, а од њега полупроизводи: шипке, цилиндри, блокови, чијом се прерадом добијају готови производи.

У развијеним земљама се алуминијумски отпад, нпр. лимене амбалаже од безалкохолних пића и пива, рециклира, што представља уштеду енергије у односу на првобитну производњу у висини од 95%.

Топљење алуминијума захтева веома много енергије; стога је производња алуминијума значајно заступљена у државама богатим електричном енергијом и енергентима.

Већина топионица алуминијума користе електричну енергију добијену из хидроцентрала, а само мали део ових постројења користи електричну енергију добијену у термоелектранама које користе угаљ или фосилна горива.

Практично се од четири тоне боксита добијају две тоне глинице од које се добија једна тона алуминијума.

Сирови алуминијум се производи електролизом глинице. Електролиза је хемијска реакција изазвана електричном струјом. За поступак електролизе потребно је аноду (позитивну електроду) и катоду (негативну електроду) потопити у електролитни раствор и повезати са извором једносмерне струје.

Производња алуминијума се одиграва у челичним кадама које су обложене графитним плочама. Ове графитне плоче имају улогу катоде. Тачка топљења глинице је изнад 2000 °C . Због тога се као раствор користи течни криолит који има нижу тачку топљења. На тај начин се добија електролитни раствор од 1000 °C у који се урања анода од угљеника.

У поступку електролизе се из глинице, односно алуминијум-оксида на аноди издваја кисеоник који реагује са угљен-диоксидом и угљен-моноксидом из угљеника.

На катодама од графитних плоча на дну каде издваја се течни алуминијум који у даљем процесу преузима улогу катоде. Отопљени алуминијум се свакодневно или сваки други дан вакуумским пумпама претаче у кутлаче.

Током реакције, кисеоник се скупља на аноди и долази до сталне оксидације угљеника аноде, коју је неопходно константно обнављати. На површини раствора електролита се формира чврста кора на коју се додаје глиница. Ова кора, осим што загрева глиницу, поправља и топлотну изолацију електролитног раствора. 2-4 сата после додавања глинице, чврста кора на површини испуца, чиме је обезбеђена допуна алуминијум-оксида.

У топионицама алуминијума стотинма када ради 24 сата дневно сваког дана у години. Како је количина алуминијума добијена електролизом директно пропорционална јачини струје, у процесу се користи струја велике јачине, при веома ниском напону, због уштеде енергије.

Катода

Алуминијум је један од најраспрострањенијих лаких метала. Његова употреба деценијама расте, захваљујући обимној количини, малој специфичној тежини, лакој обрадивости и доброј отпорности материјала.

Алуминијум је трећи по распрострањености елеменат у Земљиној кори, после кисеоника и силицијума; у природи се налази у везаном стању. Једина могућност економичне производње алуминијума је прерада боксита.

Први корак у преради руде боксита, је поизводња се алуминијум оксида, или глинице, од које се касније добија течни сирови алуминијум, а од њега полупроизводи: шипке, цилиндри, блокови, чијом се прерадом добијају готови производи.

У развијеним земљама се алуминијумски отпад, нпр. лимене амбалаже од безалкохолних пића и пива, рециклира, што представља уштеду енергије у односу на првобитну производњу у висини од 95%.

Топљење алуминијума захтева веома много енергије; стога је производња алуминијума значајно заступљена у државама богатим електричном енергијом и енергентима.

Већина топионица алуминијума користе електричну енергију добијену из хидроцентрала, а само мали део ових постројења користи електричну енергију добијену у термоелектранама које користе угаљ или фосилна горива.

Практично се од четири тоне боксита добијају две тоне глинице од које се добија једна тона алуминијума.

Сирови алуминијум се производи електролизом глинице. Електролиза је хемијска реакција изазвана електричном струјом. За поступак електролизе потребно је аноду (позитивну електроду) и катоду (негативну електроду) потопити у електролитни раствор и повезати са извором једносмерне струје.

Производња алуминијума се одиграва у челичним кадама које су обложене графитним плочама. Ове графитне плоче имају улогу катоде. Тачка топљења глинице је изнад 2000 °C . Због тога се као раствор користи течни криолит који има нижу тачку топљења. На тај начин се добија електролитни раствор од 1000 °C у који се урања анода од угљеника.

У поступку електролизе се из глинице, односно алуминијум-оксида на аноди издваја кисеоник који реагује са угљен-диоксидом и угљен-моноксидом из угљеника.

На катодама од графитних плоча на дну каде издваја се течни алуминијум који у даљем процесу преузима улогу катоде. Отопљени алуминијум се свакодневно или сваки други дан вакуумским пумпама претаче у кутлаче.

Током реакције, кисеоник се скупља на аноди и долази до сталне оксидације угљеника аноде, коју је неопходно константно обнављати. На површини раствора електролита се формира чврста кора на коју се додаје глиница. Ова кора, осим што загрева глиницу, поправља и топлотну изолацију електролитног раствора. 2-4 сата после додавања глинице, чврста кора на површини испуца, чиме је обезбеђена допуна алуминијум-оксида.

У топионицама алуминијума стотинма када ради 24 сата дневно сваког дана у години. Како је количина алуминијума добијена електролизом директно пропорционална јачини струје, у процесу се користи струја велике јачине, при веома ниском напону, због уштеде енергије.

Објекти

  • рудник боксита
  • фабрика глинице
  • топионица алуминијума
  • резервоар црвеног муља
  • погон готових производа
  • отпад алуминијума

Алуминијум је један од најраспрострањенијих лаких метала. Његова употреба деценијама расте, захваљујући обимној количини, малој специфичној тежини, лакој обрадивости и доброј отпорности материјала.

Алуминијум је трећи по распрострањености елеменат у Земљиној кори, после кисеоника и силицијума; у природи се налази у везаном стању. Једина могућност економичне производње алуминијума је прерада боксита.

Први корак у преради руде боксита, је поизводња се алуминијум оксида, или глинице, од које се касније добија течни сирови алуминијум, а од њега полупроизводи: шипке, цилиндри, блокови, чијом се прерадом добијају готови производи.

У развијеним земљама се алуминијумски отпад, нпр. лимене амбалаже од безалкохолних пића и пива, рециклира, што представља уштеду енергије у односу на првобитну производњу у висини од 95%.

Топљење алуминијума захтева веома много енергије; стога је производња алуминијума значајно заступљена у државама богатим електричном енергијом и енергентима.

Већина топионица алуминијума користе електричну енергију добијену из хидроцентрала, а само мали део ових постројења користи електричну енергију добијену у термоелектранама које користе угаљ или фосилна горива.

Практично се од четири тоне боксита добијају две тоне глинице од које се добија једна тона алуминијума.

Сирови алуминијум се производи електролизом глинице. Електролиза је хемијска реакција изазвана електричном струјом. За поступак електролизе потребно је аноду (позитивну електроду) и катоду (негативну електроду) потопити у електролитни раствор и повезати са извором једносмерне струје.

Производња алуминијума се одиграва у челичним кадама које су обложене графитним плочама. Ове графитне плоче имају улогу катоде. Тачка топљења глинице је изнад 2000 °C . Због тога се као раствор користи течни криолит који има нижу тачку топљења. На тај начин се добија електролитни раствор од 1000 °C у који се урања анода од угљеника.

У поступку електролизе се из глинице, односно алуминијум-оксида на аноди издваја кисеоник који реагује са угљен-диоксидом и угљен-моноксидом из угљеника.

На катодама од графитних плоча на дну каде издваја се течни алуминијум који у даљем процесу преузима улогу катоде. Отопљени алуминијум се свакодневно или сваки други дан вакуумским пумпама претаче у кутлаче.

Током реакције, кисеоник се скупља на аноди и долази до сталне оксидације угљеника аноде, коју је неопходно константно обнављати. На површини раствора електролита се формира чврста кора на коју се додаје глиница. Ова кора, осим што загрева глиницу, поправља и топлотну изолацију електролитног раствора. 2-4 сата после додавања глинице, чврста кора на површини испуца, чиме је обезбеђена допуна алуминијум-оксида.

У топионицама алуминијума стотинма када ради 24 сата дневно сваког дана у години. Како је количина алуминијума добијена електролизом директно пропорционална јачини струје, у процесу се користи струја велике јачине, при веома ниском напону, због уштеде енергије.

Реакција

  • угљена анода
  • катода

Алуминијум је један од најраспрострањенијих лаких метала. Његова употреба деценијама расте, захваљујући обимној количини, малој специфичној тежини, лакој обрадивости и доброј отпорности материјала.

Алуминијум је трећи по распрострањености елеменат у Земљиној кори, после кисеоника и силицијума; у природи се налази у везаном стању. Једина могућност економичне производње алуминијума је прерада боксита.

Први корак у преради руде боксита, је поизводња се алуминијум оксида, или глинице, од које се касније добија течни сирови алуминијум, а од њега полупроизводи: шипке, цилиндри, блокови, чијом се прерадом добијају готови производи.

У развијеним земљама се алуминијумски отпад, нпр. лимене амбалаже од безалкохолних пића и пива, рециклира, што представља уштеду енергије у односу на првобитну производњу у висини од 95%.

Топљење алуминијума захтева веома много енергије; стога је производња алуминијума значајно заступљена у државама богатим електричном енергијом и енергентима.

Већина топионица алуминијума користе електричну енергију добијену из хидроцентрала, а само мали део ових постројења користи електричну енергију добијену у термоелектранама које користе угаљ или фосилна горива.

Практично се од четири тоне боксита добијају две тоне глинице од које се добија једна тона алуминијума.

Сирови алуминијум се производи електролизом глинице. Електролиза је хемијска реакција изазвана електричном струјом. За поступак електролизе потребно је аноду (позитивну електроду) и катоду (негативну електроду) потопити у електролитни раствор и повезати са извором једносмерне струје.

Производња алуминијума се одиграва у челичним кадама које су обложене графитним плочама. Ове графитне плоче имају улогу катоде. Тачка топљења глинице је изнад 2000 °C . Због тога се као раствор користи течни криолит који има нижу тачку топљења. На тај начин се добија електролитни раствор од 1000 °C у који се урања анода од угљеника.

У поступку електролизе се из глинице, односно алуминијум-оксида на аноди издваја кисеоник који реагује са угљен-диоксидом и угљен-моноксидом из угљеника.

На катодама од графитних плоча на дну каде издваја се течни алуминијум који у даљем процесу преузима улогу катоде. Отопљени алуминијум се свакодневно или сваки други дан вакуумским пумпама претаче у кутлаче.

Током реакције, кисеоник се скупља на аноди и долази до сталне оксидације угљеника аноде, коју је неопходно константно обнављати. На површини раствора електролита се формира чврста кора на коју се додаје глиница. Ова кора, осим што загрева глиницу, поправља и топлотну изолацију електролитног раствора. 2-4 сата после додавања глинице, чврста кора на површини испуца, чиме је обезбеђена допуна алуминијум-оксида.

У топионицама алуминијума стотинма када ради 24 сата дневно сваког дана у години. Како је количина алуминијума добијена електролизом директно пропорционална јачини струје, у процесу се користи струја велике јачине, при веома ниском напону, због уштеде енергије.

Производи

  • алуминијумски блок
  • алуминијумски цилиндар
  • фолија
  • алуминијумска шипка

Алуминијум је један од најраспрострањенијих лаких метала. Његова употреба деценијама расте, захваљујући обимној количини, малој специфичној тежини, лакој обрадивости и доброј отпорности материјала.

Алуминијум је трећи по распрострањености елеменат у Земљиној кори, после кисеоника и силицијума; у природи се налази у везаном стању. Једина могућност економичне производње алуминијума је прерада боксита.

Први корак у преради руде боксита, је поизводња се алуминијум оксида, или глинице, од које се касније добија течни сирови алуминијум, а од њега полупроизводи: шипке, цилиндри, блокови, чијом се прерадом добијају готови производи.

У развијеним земљама се алуминијумски отпад, нпр. лимене амбалаже од безалкохолних пића и пива, рециклира, што представља уштеду енергије у односу на првобитну производњу у висини од 95%.

Топљење алуминијума захтева веома много енергије; стога је производња алуминијума значајно заступљена у државама богатим електричном енергијом и енергентима.

Већина топионица алуминијума користе електричну енергију добијену из хидроцентрала, а само мали део ових постројења користи електричну енергију добијену у термоелектранама које користе угаљ или фосилна горива.

Практично се од четири тоне боксита добијају две тоне глинице од које се добија једна тона алуминијума.

Сирови алуминијум се производи електролизом глинице. Електролиза је хемијска реакција изазвана електричном струјом. За поступак електролизе потребно је аноду (позитивну електроду) и катоду (негативну електроду) потопити у електролитни раствор и повезати са извором једносмерне струје.

Производња алуминијума се одиграва у челичним кадама које су обложене графитним плочама. Ове графитне плоче имају улогу катоде. Тачка топљења глинице је изнад 2000 °C . Због тога се као раствор користи течни криолит који има нижу тачку топљења. На тај начин се добија електролитни раствор од 1000 °C у који се урања анода од угљеника.

У поступку електролизе се из глинице, односно алуминијум-оксида на аноди издваја кисеоник који реагује са угљен-диоксидом и угљен-моноксидом из угљеника.

На катодама од графитних плоча на дну каде издваја се течни алуминијум који у даљем процесу преузима улогу катоде. Отопљени алуминијум се свакодневно или сваки други дан вакуумским пумпама претаче у кутлаче.

Током реакције, кисеоник се скупља на аноди и долази до сталне оксидације угљеника аноде, коју је неопходно константно обнављати. На површини раствора електролита се формира чврста кора на коју се додаје глиница. Ова кора, осим што загрева глиницу, поправља и топлотну изолацију електролитног раствора. 2-4 сата после додавања глинице, чврста кора на површини испуца, чиме је обезбеђена допуна алуминијум-оксида.

У топионицама алуминијума стотинма када ради 24 сата дневно сваког дана у години. Како је количина алуминијума добијена електролизом директно пропорционална јачини струје, у процесу се користи струја велике јачине, при веома ниском напону, због уштеде енергије.

Нарација

Алуминијум је један од најраспрострањенијих лаких метала. Његова употреба деценијама расте, захваљујући обимној количини, малој специфичној тежини, лакој обрадивости и доброј отпорности материјала.

Алуминијум је трећи по распрострањености елеменат у Земљиној кори, после кисеоника и силицијума; у природи се налази у везаном стању. Једина могућност економичне производње алуминијума је прерада боксита.

Први корак у преради руде боксита, је поизводња се алуминијум оксида, или глинице, од које се касније добија течни сирови алуминијум, а од њега полупроизводи: шипке, цилиндри, блокови, чијом се прерадом добијају готови производи.

У развијеним земљама се алуминијумски отпад, нпр. лимене амбалаже од безалкохолних пића и пива, рециклира, што представља уштеду енергије у односу на првобитну производњу у висини од 95%.

Топљење алуминијума захтева веома много енергије; стога је производња алуминијума значајно заступљена у државама богатим електричном енергијом и енергентима.

Већина топионица алуминијума користе електричну енергију добијену из хидроцентрала, а само мали део ових постројења користи електричну енергију добијену у термоелектранама које користе угаљ или фосилна горива.

Практично се од четири тоне боксита добијају две тоне глинице од које се добија једна тона алуминијума.

Сирови алуминијум се производи електролизом глинице. Електролиза је хемијска реакција изазвана електричном струјом. За поступак електролизе потребно је аноду (позитивну електроду) и катоду (негативну електроду) потопити у електролитни раствор и повезати са извором једносмерне струје.

Производња алуминијума се одиграва у челичним кадама које су обложене графитним плочама. Ове графитне плоче имају улогу катоде. Тачка топљења глинице је изнад 2000 °C . Због тога се као раствор користи течни криолит који има нижу тачку топљења. На тај начин се добија електролитни раствор од 1000 °C у који се урања анода од угљеника.

У поступку електролизе се из глинице, односно алуминијум-оксида на аноди издваја кисеоник који реагује са угљен-диоксидом и угљен-моноксидом из угљеника.

На катодама од графитних плоча на дну каде издваја се течни алуминијум који у даљем процесу преузима улогу катоде. Отопљени алуминијум се свакодневно или сваки други дан вакуумским пумпама претаче у кутлаче.

Током реакције, кисеоник се скупља на аноди и долази до сталне оксидације угљеника аноде, коју је неопходно константно обнављати. На површини раствора електролита се формира чврста кора на коју се додаје глиница. Ова кора, осим што загрева глиницу, поправља и топлотну изолацију електролитног раствора. 2-4 сата после додавања глинице, чврста кора на површини испуца, чиме је обезбеђена допуна алуминијум-оксида.

У топионицама алуминијума стотинма када ради 24 сата дневно сваког дана у години. Како је количина алуминијума добијена електролизом директно пропорционална јачини струје, у процесу се користи струја велике јачине, при веома ниском напону, због уштеде енергије.

Повезани додаци

Хлорирање метана субституцијом

Током субституције се водоници метана замене атомима хлора. Као...

Exothermic reaction

When heated, powdered sulphur reacts with powdered zinc, releasing...

The effect of temperature on chemical equilibrium (observation)

Change in the colour of the cobalt(II) chloride solution due to...

Реакција адиције

Две молекуле се спајају без нуспроизвода.

The viscosity of liquids (observation)

Have you ever thought about why honey flows so slowly from a spoon...

Exothermic reaction (observation)

When heated, powdered sulphur reacts with powdered zinc, releasing...

Surface tension of liquids 2

In this video we are experimenting with food colourings.

Везе молекула азота

Анимација нам приказује структуру молекуле азота: једну сигма, и...

Added to your cart.