Корпа је празна

Куповина

Комад: 0

Укупно: 0,00

0

Сунчев пут изнад главних паралела Земље

Сунчев пут изнад главних паралела Земље

Привидно кретање Сунца је последица ротације Земље око своје осе.

Географија

Ознаке

Сунце, Земља, ротација, оса ротације, Ракова обратница, Јарчева обратница, Екватор, Северни Поларни Круг, Јужни поларни круг, horizont, zenit, еклиптичан, небеска сфера, Винтер Солстице, Суммер Солстице, равнодневница, краткодневница, кулминација, пролеће, лето, јесен, зима, сезона, cirkulatorni sistem, година, Календар, месец, месеци, упадни угао, сунчев сјај, Сунсхине трајање, промена годишњих доба, физичка географија, астрономија, географија

Повезани додаци

Питања

Сцене

Однос Земљине и небеске сфере

  • еклиптика - Раван Земљине орбите око Сунца.
  • небески екватор - Пројекција Земљиног Екватора на небеску сферу.
  • северни небески пол - Северна тачка пресека Земљине осе са небеском сфером.
  • зенит - Тачка на небеској сфери вертикално изнад главе посматрача.
  • хоризонт - Пресек тангентне равни Земље и небеске сфере.
  • 23,5°
  • сунчево зрачење

Небеска тела изнад нас, укључујући и Сунце, су наизглед, покретна. Објашњење ове појаве је у кретању Земље око своје осе, у смеру од запада према истоку. Зато се, посматрано са Земље, Сунце креће у супротном правцу, од истока према западу. Привидна путања Сунца је орбита на небеској сфери, односно небо које се у облику куполе простире изнад наших глава.

Да бисмо се оријентисали у небеској сфери, потребно је да познајемо појам хоризонта који представља линију раздвајања неба и Земље, односно пресек небеске сфере и Земљине тангентне равни.

Пресек замишљене праве линије повучене од тачке посматрања управно на посматрану раван и небеске сфере је зенит. Дакле, то је тачка на небеској сфери, вертикално изнад главе посматрача. Уколико осу окретања Земље продужимо и паралелно померимо у тачку посматрања, укрстиће се са небеском сфером у северном и јужном небеском полу.

Орбита по којој се Земља креће при своме обиласку око Сунца је еклиптика. Угао између Земљине осе и равни еклиптике је 66.5°. Стога су, у току године, Сунчеви зраци управни на Земљу на различитим местима. На Екватор су само два пута годишње уперени под правим углом.

У ова два дана Сунце проводи подједнаку количину времена изнад и испод хоризонта, што значи да су дужина дана и ноћи подједнаке. Ову појаву називамо пролећном, односно јесењом равнодневницом.

Два пута годишње, у јуну и крајем децембра, Сунчеви зраци падају под правим углом на 23.5° северне, односно јужне географске ширине. У јуну на северној, у децембру на јужној хемисфери Сунце проводи највише времена изнад хоризонта. Ове две паралеле називамо Северни повратник или Ракова обратница и Јужни повратник или Јарчева обратница.

После ова два дана Сунчеви зраци су управни на Земљу на географској ширини мањој од 23.5°. Значи, Северни и Јужни повратник представљају прекретницу у привидној путањи Сунца, усмеравају га у правцу Екватора. Одатле потиче и њихов назив. Наставак привидног кретања Сунца по овој путањи називамо зимском краткодневницом, односно летњом дугодневницом.

Из претходног произилази да је у периоду између пролећне и јесење равнодневнице висина Сунца у подне, на северној хемисфери већа, него на јужној. У том периоду на северној полулопти Сунчеви зраци падају на површину Земље под већим углом и дају више енергије. Тада је на северној хемисфери лето, а на јужној зима. Наравно, ситуација је обрнута у периоду између јесење и пролећне равнодневнице.

У време летње дугодневнице гранична линија између дана и ноћи и земљина оса чине угао од 23.5°. Последица тога је да ова линија не додирује места на већој географској ширини од 66.5° северно или јужно од Екватора. Ова места су названа Северни и Јужни пол.

За време летње равнодневнице области на географској ширини већој од 66.5° на северној хемисфери су током 24 сата осветљена Сунчевом светлошћу, а на јужној хемисфери су у сенци. Током зимске равнодневнице ситуација је супротна.

Осим ова два дана, сваки дан ће угао између Земљине осе и линије раздвајања дана и ноћи бити све мањи од 23.5°. То значи да ће територија где дан или ноћ траје 24 сата бити све мања.

Коначно, у време пролећне и јесење равнодневнице гранична линија између дана и ноћи ће бити на половома. Тада је, на целој Земљи дужина дана и ноћи једнака.

У зони унутар северног и јужног поларника дани и ноћи се правилно смењују, али је њихова смена дугачка. Дужина дана зависи од географске ширине, положаја Сунца и Земље, односно датума.

Гранична линија дана и ноћи полови Екватор, тако да је тамо дужина дана и ноћи константна: 12-12 сати.

Небеска сфера

Небеска тела изнад нас, укључујући и Сунце, су наизглед, покретна. Објашњење ове појаве је у кретању Земље око своје осе, у смеру од запада према истоку. Зато се, посматрано са Земље, Сунце креће у супротном правцу, од истока према западу. Привидна путања Сунца је орбита на небеској сфери, односно небо које се у облику куполе простире изнад наших глава.

Да бисмо се оријентисали у небеској сфери, потребно је да познајемо појам хоризонта који представља линију раздвајања неба и Земље, односно пресек небеске сфере и Земљине тангентне равни.

Пресек замишљене праве линије повучене од тачке посматрања управно на посматрану раван и небеске сфере је зенит. Дакле, то је тачка на небеској сфери, вертикално изнад главе посматрача. Уколико осу окретања Земље продужимо и паралелно померимо у тачку посматрања, укрстиће се са небеском сфером у северном и јужном небеском полу.

Орбита по којој се Земља креће при своме обиласку око Сунца је еклиптика. Угао између Земљине осе и равни еклиптике је 66.5°. Стога су, у току године, Сунчеви зраци управни на Земљу на различитим местима. На Екватор су само два пута годишње уперени под правим углом.

У ова два дана Сунце проводи подједнаку количину времена изнад и испод хоризонта, што значи да су дужина дана и ноћи подједнаке. Ову појаву називамо пролећном, односно јесењом равнодневницом.

Два пута годишње, у јуну и крајем децембра, Сунчеви зраци падају под правим углом на 23.5° северне, односно јужне географске ширине. У јуну на северној, у децембру на јужној хемисфери Сунце проводи највише времена изнад хоризонта. Ове две паралеле називамо Северни повратник или Ракова обратница и Јужни повратник или Јарчева обратница.

После ова два дана Сунчеви зраци су управни на Земљу на географској ширини мањој од 23.5°. Значи, Северни и Јужни повратник представљају прекретницу у привидној путањи Сунца, усмеравају га у правцу Екватора. Одатле потиче и њихов назив. Наставак привидног кретања Сунца по овој путањи називамо зимском краткодневницом, односно летњом дугодневницом.

Из претходног произилази да је у периоду између пролећне и јесење равнодневнице висина Сунца у подне, на северној хемисфери већа, него на јужној. У том периоду на северној полулопти Сунчеви зраци падају на површину Земље под већим углом и дају више енергије. Тада је на северној хемисфери лето, а на јужној зима. Наравно, ситуација је обрнута у периоду између јесење и пролећне равнодневнице.

У време летње дугодневнице гранична линија између дана и ноћи и земљина оса чине угао од 23.5°. Последица тога је да ова линија не додирује места на већој географској ширини од 66.5° северно или јужно од Екватора. Ова места су названа Северни и Јужни пол.

За време летње равнодневнице области на географској ширини већој од 66.5° на северној хемисфери су током 24 сата осветљена Сунчевом светлошћу, а на јужној хемисфери су у сенци. Током зимске равнодневнице ситуација је супротна.

Осим ова два дана, сваки дан ће угао између Земљине осе и линије раздвајања дана и ноћи бити све мањи од 23.5°. То значи да ће територија где дан или ноћ траје 24 сата бити све мања.

Коначно, у време пролећне и јесење равнодневнице гранична линија између дана и ноћи ће бити на половома. Тада је, на целој Земљи дужина дана и ноћи једнака.

У зони унутар северног и јужног поларника дани и ноћи се правилно смењују, али је њихова смена дугачка. Дужина дана зависи од географске ширине, положаја Сунца и Земље, односно датума.

Гранична линија дана и ноћи полови Екватор, тако да је тамо дужина дана и ноћи константна: 12-12 сати.

Нагиб Сунчевих зрака

  • пролеће
  • лето
  • јесен
  • зима
  • пролећна равнодневница - Овога дана Сунце проводи подједнаки временски период изнад и испод хоризинта, што значи да су дужина дана и ноћи подједнаке. Датум: 20. или 21. март.
  • летња дугодневница - Овога дана Сунце проводи најдужи временски период изнад хоризинта на северној хемисфери. Тада се дешава преокрет на Сунчевом привидном годишњем путу: Сунце "креће" према југу. Датум: 20, 21. или 22. јун.
  • јесења равнодневница - Овога дана Сунце проводи подједнаки временски период изнад и испод хоризинта, што значи да су дужина дана и ноћи подједнаке. Датум: 22. или 23. септембар.
  • зимска краткодневница - Овога дана Сунце проводи најдужи временски период изнад хоризинта на јужној хемисфери. Тада се дешава преокрет на Сунчевом привидном годишњем путу: Сунце "креће" према северу. Датум: 21. или 22. децембар.
  • промена годишњих доба

Небеска тела изнад нас, укључујући и Сунце, су наизглед, покретна. Објашњење ове појаве је у кретању Земље око своје осе, у смеру од запада према истоку. Зато се, посматрано са Земље, Сунце креће у супротном правцу, од истока према западу. Привидна путања Сунца је орбита на небеској сфери, односно небо које се у облику куполе простире изнад наших глава.

Да бисмо се оријентисали у небеској сфери, потребно је да познајемо појам хоризонта који представља линију раздвајања неба и Земље, односно пресек небеске сфере и Земљине тангентне равни.

Пресек замишљене праве линије повучене од тачке посматрања управно на посматрану раван и небеске сфере је зенит. Дакле, то је тачка на небеској сфери, вертикално изнад главе посматрача. Уколико осу окретања Земље продужимо и паралелно померимо у тачку посматрања, укрстиће се са небеском сфером у северном и јужном небеском полу.

Орбита по којој се Земља креће при своме обиласку око Сунца је еклиптика. Угао између Земљине осе и равни еклиптике је 66.5°. Стога су, у току године, Сунчеви зраци управни на Земљу на различитим местима. На Екватор су само два пута годишње уперени под правим углом.

У ова два дана Сунце проводи подједнаку количину времена изнад и испод хоризонта, што значи да су дужина дана и ноћи подједнаке. Ову појаву називамо пролећном, односно јесењом равнодневницом.

Два пута годишње, у јуну и крајем децембра, Сунчеви зраци падају под правим углом на 23.5° северне, односно јужне географске ширине. У јуну на северној, у децембру на јужној хемисфери Сунце проводи највише времена изнад хоризонта. Ове две паралеле називамо Северни повратник или Ракова обратница и Јужни повратник или Јарчева обратница.

После ова два дана Сунчеви зраци су управни на Земљу на географској ширини мањој од 23.5°. Значи, Северни и Јужни повратник представљају прекретницу у привидној путањи Сунца, усмеравају га у правцу Екватора. Одатле потиче и њихов назив. Наставак привидног кретања Сунца по овој путањи називамо зимском краткодневницом, односно летњом дугодневницом.

Из претходног произилази да је у периоду између пролећне и јесење равнодневнице висина Сунца у подне, на северној хемисфери већа, него на јужној. У том периоду на северној полулопти Сунчеви зраци падају на површину Земље под већим углом и дају више енергије. Тада је на северној хемисфери лето, а на јужној зима. Наравно, ситуација је обрнута у периоду између јесење и пролећне равнодневнице.

У време летње дугодневнице гранична линија између дана и ноћи и земљина оса чине угао од 23.5°. Последица тога је да ова линија не додирује места на већој географској ширини од 66.5° северно или јужно од Екватора. Ова места су названа Северни и Јужни пол.

За време летње равнодневнице области на географској ширини већој од 66.5° на северној хемисфери су током 24 сата осветљена Сунчевом светлошћу, а на јужној хемисфери су у сенци. Током зимске равнодневнице ситуација је супротна.

Осим ова два дана, сваки дан ће угао између Земљине осе и линије раздвајања дана и ноћи бити све мањи од 23.5°. То значи да ће територија где дан или ноћ траје 24 сата бити све мања.

Коначно, у време пролећне и јесење равнодневнице гранична линија између дана и ноћи ће бити на половома. Тада је, на целој Земљи дужина дана и ноћи једнака.

У зони унутар северног и јужног поларника дани и ноћи се правилно смењују, али је њихова смена дугачка. Дужина дана зависи од географске ширине, положаја Сунца и Земље, односно датума.

Гранична линија дана и ноћи полови Екватор, тако да је тамо дужина дана и ноћи константна: 12-12 сати.

Привидна путања Сунца по географским ширинама

  • северни поларни круг - Главна паралела на 66.5° географске ширине северно од Екватора. Северно од ове паралеле бар један дан годишње, Сунце не излази или не залази.
  • Северни повратник - Главна паралела на 23.5° северно од екватора. Најсевернија географска ширина на којој Сунчеви зраци могу да достигну 90° (једанпут годишње, за време летње равнодневнице, 20, 21. или 22. јуна).
  • Екватор - Почетна географска ширина, 0°.
  • Јужни повратник - Главна паралела на 23.5° јужно од екватора. Најјужнија географска ширина на којој Сунчеви зраци могу да достигну 90° (једанпут годишње, за време летње равнодневнице, 21. или 22. децембра).
  • јужни поларни круг - Главна паралела на 66.5° географске ширине јужно од Екватора. Јужно од ове паралеле бар један дан годишње, Сунце не излази или не залази.
  • N
  • S
  • E
  • W
  • северна хемисфера
  • јужна хемисфера

Небеска тела изнад нас, укључујући и Сунце, су наизглед, покретна. Објашњење ове појаве је у кретању Земље око своје осе, у смеру од запада према истоку. Зато се, посматрано са Земље, Сунце креће у супротном правцу, од истока према западу. Привидна путања Сунца је орбита на небеској сфери, односно небо које се у облику куполе простире изнад наших глава.

Да бисмо се оријентисали у небеској сфери, потребно је да познајемо појам хоризонта који представља линију раздвајања неба и Земље, односно пресек небеске сфере и Земљине тангентне равни.

Пресек замишљене праве линије повучене од тачке посматрања управно на посматрану раван и небеске сфере је зенит. Дакле, то је тачка на небеској сфери, вертикално изнад главе посматрача. Уколико осу окретања Земље продужимо и паралелно померимо у тачку посматрања, укрстиће се са небеском сфером у северном и јужном небеском полу.

Орбита по којој се Земља креће при своме обиласку око Сунца је еклиптика. Угао између Земљине осе и равни еклиптике је 66.5°. Стога су, у току године, Сунчеви зраци управни на Земљу на различитим местима. На Екватор су само два пута годишње уперени под правим углом.

У ова два дана Сунце проводи подједнаку количину времена изнад и испод хоризонта, што значи да су дужина дана и ноћи подједнаке. Ову појаву називамо пролећном, односно јесењом равнодневницом.

Два пута годишње, у јуну и крајем децембра, Сунчеви зраци падају под правим углом на 23.5° северне, односно јужне географске ширине. У јуну на северној, у децембру на јужној хемисфери Сунце проводи највише времена изнад хоризонта. Ове две паралеле називамо Северни повратник или Ракова обратница и Јужни повратник или Јарчева обратница.

После ова два дана Сунчеви зраци су управни на Земљу на географској ширини мањој од 23.5°. Значи, Северни и Јужни повратник представљају прекретницу у привидној путањи Сунца, усмеравају га у правцу Екватора. Одатле потиче и њихов назив. Наставак привидног кретања Сунца по овој путањи називамо зимском краткодневницом, односно летњом дугодневницом.

Из претходног произилази да је у периоду између пролећне и јесење равнодневнице висина Сунца у подне, на северној хемисфери већа, него на јужној. У том периоду на северној полулопти Сунчеви зраци падају на површину Земље под већим углом и дају више енергије. Тада је на северној хемисфери лето, а на јужној зима. Наравно, ситуација је обрнута у периоду између јесење и пролећне равнодневнице.

У време летње дугодневнице гранична линија између дана и ноћи и земљина оса чине угао од 23.5°. Последица тога је да ова линија не додирује места на већој географској ширини од 66.5° северно или јужно од Екватора. Ова места су названа Северни и Јужни пол.

За време летње равнодневнице области на географској ширини већој од 66.5° на северној хемисфери су током 24 сата осветљена Сунчевом светлошћу, а на јужној хемисфери су у сенци. Током зимске равнодневнице ситуација је супротна.

Осим ова два дана, сваки дан ће угао између Земљине осе и линије раздвајања дана и ноћи бити све мањи од 23.5°. То значи да ће територија где дан или ноћ траје 24 сата бити све мања.

Коначно, у време пролећне и јесење равнодневнице гранична линија између дана и ноћи ће бити на половома. Тада је, на целој Земљи дужина дана и ноћи једнака.

У зони унутар северног и јужног поларника дани и ноћи се правилно смењују, али је њихова смена дугачка. Дужина дана зависи од географске ширине, положаја Сунца и Земље, односно датума.

Гранична линија дана и ноћи полови Екватор, тако да је тамо дужина дана и ноћи константна: 12-12 сати.

Игра

Анимација

  • Пролећна равнодневница
  • летња дугодневница
  • зимска краткодневница
  • северни поларни круг
  • јужни поларни круг
  • Јужни повратник
  • Екватор
  • Северни повратник
  • пролећна равнодневница

Небеска тела изнад нас, укључујући и Сунце, су наизглед, покретна. Објашњење ове појаве је у кретању Земље око своје осе, у смеру од запада према истоку. Зато се, посматрано са Земље, Сунце креће у супротном правцу, од истока према западу. Привидна путања Сунца је орбита на небеској сфери, односно небо које се у облику куполе простире изнад наших глава.

Да бисмо се оријентисали у небеској сфери, потребно је да познајемо појам хоризонта који представља линију раздвајања неба и Земље, односно пресек небеске сфере и Земљине тангентне равни.

Пресек замишљене праве линије повучене од тачке посматрања управно на посматрану раван и небеске сфере је зенит. Дакле, то је тачка на небеској сфери, вертикално изнад главе посматрача. Уколико осу окретања Земље продужимо и паралелно померимо у тачку посматрања, укрстиће се са небеском сфером у северном и јужном небеском полу.

Орбита по којој се Земља креће при своме обиласку око Сунца је еклиптика. Угао између Земљине осе и равни еклиптике је 66.5°. Стога су, у току године, Сунчеви зраци управни на Земљу на различитим местима. На Екватор су само два пута годишње уперени под правим углом.

У ова два дана Сунце проводи подједнаку количину времена изнад и испод хоризонта, што значи да су дужина дана и ноћи подједнаке. Ову појаву називамо пролећном, односно јесењом равнодневницом.

Два пута годишње, у јуну и крајем децембра, Сунчеви зраци падају под правим углом на 23.5° северне, односно јужне географске ширине. У јуну на северној, у децембру на јужној хемисфери Сунце проводи највише времена изнад хоризонта. Ове две паралеле називамо Северни повратник или Ракова обратница и Јужни повратник или Јарчева обратница.

После ова два дана Сунчеви зраци су управни на Земљу на географској ширини мањој од 23.5°. Значи, Северни и Јужни повратник представљају прекретницу у привидној путањи Сунца, усмеравају га у правцу Екватора. Одатле потиче и њихов назив. Наставак привидног кретања Сунца по овој путањи називамо зимском краткодневницом, односно летњом дугодневницом.

Из претходног произилази да је у периоду између пролећне и јесење равнодневнице висина Сунца у подне, на северној хемисфери већа, него на јужној. У том периоду на северној полулопти Сунчеви зраци падају на површину Земље под већим углом и дају више енергије. Тада је на северној хемисфери лето, а на јужној зима. Наравно, ситуација је обрнута у периоду између јесење и пролећне равнодневнице.

У време летње дугодневнице гранична линија између дана и ноћи и земљина оса чине угао од 23.5°. Последица тога је да ова линија не додирује места на већој географској ширини од 66.5° северно или јужно од Екватора. Ова места су названа Северни и Јужни пол.

За време летње равнодневнице области на географској ширини већој од 66.5° на северној хемисфери су током 24 сата осветљена Сунчевом светлошћу, а на јужној хемисфери су у сенци. Током зимске равнодневнице ситуација је супротна.

Осим ова два дана, сваки дан ће угао између Земљине осе и линије раздвајања дана и ноћи бити све мањи од 23.5°. То значи да ће територија где дан или ноћ траје 24 сата бити све мања.

Коначно, у време пролећне и јесење равнодневнице гранична линија између дана и ноћи ће бити на половома. Тада је, на целој Земљи дужина дана и ноћи једнака.

У зони унутар северног и јужног поларника дани и ноћи се правилно смењују, али је њихова смена дугачка. Дужина дана зависи од географске ширине, положаја Сунца и Земље, односно датума.

Гранична линија дана и ноћи полови Екватор, тако да је тамо дужина дана и ноћи константна: 12-12 сати.

Нарација

Небеска тела изнад нас, укључујући и Сунце, су наизглед, покретна. Објашњење ове појаве је у кретању Земље око своје осе, у смеру од запада према истоку. Зато се, посматрано са Земље, Сунце креће у супротном правцу, од истока према западу. Привидна путања Сунца је орбита на небеској сфери, односно небо које се у облику куполе простире изнад наших глава.

Да бисмо се оријентисали у небеској сфери, потребно је да познајемо појам хоризонта који представља линију раздвајања неба и Земље, односно пресек небеске сфере и Земљине тангентне равни.

Пресек замишљене праве линије повучене од тачке посматрања управно на посматрану раван и небеске сфере је зенит. Дакле, то је тачка на небеској сфери, вертикално изнад главе посматрача. Уколико осу окретања Земље продужимо и паралелно померимо у тачку посматрања, укрстиће се са небеском сфером у северном и јужном небеском полу.

Орбита по којој се Земља креће при своме обиласку око Сунца је еклиптика. Угао између Земљине осе и равни еклиптике је 66.5°. Стога су, у току године, Сунчеви зраци управни на Земљу на различитим местима. На Екватор су само два пута годишње уперени под правим углом.

У ова два дана Сунце проводи подједнаку количину времена изнад и испод хоризонта, што значи да су дужина дана и ноћи подједнаке. Ову појаву називамо пролећном, односно јесењом равнодневницом.

Два пута годишње, у јуну и крајем децембра, Сунчеви зраци падају под правим углом на 23.5° северне, односно јужне географске ширине. У јуну на северној, у децембру на јужној хемисфери Сунце проводи највише времена изнад хоризонта. Ове две паралеле називамо Северни повратник или Ракова обратница и Јужни повратник или Јарчева обратница.

После ова два дана Сунчеви зраци су управни на Земљу на географској ширини мањој од 23.5°. Значи, Северни и Јужни повратник представљају прекретницу у привидној путањи Сунца, усмеравају га у правцу Екватора. Одатле потиче и њихов назив. Наставак привидног кретања Сунца по овој путањи називамо зимском краткодневницом, односно летњом дугодневницом.

Из претходног произилази да је у периоду између пролећне и јесење равнодневнице висина Сунца у подне, на северној хемисфери већа, него на јужној. У том периоду на северној полулопти Сунчеви зраци падају на површину Земље под већим углом и дају више енергије. Тада је на северној хемисфери лето, а на јужној зима. Наравно, ситуација је обрнута у периоду између јесење и пролећне равнодневнице.

У време летње дугодневнице гранична линија између дана и ноћи и земљина оса чине угао од 23.5°. Последица тога је да ова линија не додирује места на већој географској ширини од 66.5° северно или јужно од Екватора. Ова места су названа Северни и Јужни пол.

За време летње равнодневнице области на географској ширини већој од 66.5° на северној хемисфери су током 24 сата осветљена Сунчевом светлошћу, а на јужној хемисфери су у сенци. Током зимске равнодневнице ситуација је супротна.

Осим ова два дана, сваки дан ће угао између Земљине осе и линије раздвајања дана и ноћи бити све мањи од 23.5°. То значи да ће територија где дан или ноћ траје 24 сата бити све мања.

Коначно, у време пролећне и јесење равнодневнице гранична линија између дана и ноћи ће бити на половома. Тада је, на целој Земљи дужина дана и ноћи једнака.

У зони унутар северног и јужног поларника дани и ноћи се правилно смењују, али је њихова смена дугачка. Дужина дана зависи од географске ширине, положаја Сунца и Земље, односно датума.

Гранична линија дана и ноћи полови Екватор, тако да је тамо дужина дана и ноћи константна: 12-12 сати.

Повезани додаци

Структура Земље (средњи степен)

Унутрашњост Земље се састоји од више сферичних слојева.

Месечеве мене

Док Месец кружи око Земље, видљивост његове осветљене хемисфере се...

Континенти и океани

Копно је на Земљи подељено на континенте, а између њих се простиру...

The loneliest place on Earth

There is a spot in the open ocean that is 2,688 km away from the...

Државе Европе

Уз помоћ анимације могу се упознати географско место, главни град...

Јупитер

Јупитер је највећа планета Соларног система, маса му је два и по...

Соларни систем, орбита кретања планета

Орбита кретања осам планета око Сунца је елиптична.

Систем географских координата (основни степен)

Уз помоћу система географских координата свака тачка на површини...

Added to your cart.