Корпа је празна

Куповина

Комад: 0

Укупно: 0,00

0

Соларни систем, орбита кретања планета

Соларни систем, орбита кретања планета

Орбита кретања осам планета око Сунца је елиптична.

Географија

Ознаке

планета, Сунчев систем, Меркур, Венера, Земља, Марс, Јупитер, Сатурн, Уран, Нептун, орбита кретања планета, гасни гигант, каменита планета, патуљаста планета, астероид, астероидни појас, Сунце, звезда, небеско тело, Месец, Млечни пут, cirkulatorni sistem, ротација, Спирална галаксија, астрономија, географија

Повезани додаци

Сцене

Соларни систем

Меркур

Као једна од планета Соларног система, Меркур је Сунцу најближа унутрашња планета. Најмања је планета Сунчевог система, а два месеца су већа од Меркура: Ганимед (Јупитеров сателит) и Титан (Сатурнов сателит). Меркур је терестичка планета (Земљиног типа), друга по густини у Сунчевом систему (5,43 g/cm³) због великог гвозденог језгра. Посматрано са Земље, увек се налази у близини Сунца, са те путање не скреће више од 22 степена. Слично Месецу има фазе.

Венера

Венера је једна од планета Сунчаног система, друга унутрашња планета, посматрано од Сунца. Спада у групу терестричких планета (планета Земљиног типа), са великом густином (5,25 g/cm³). По својим димензијама и густини је веома слична Земљи, стога је често називају Земљином сестром.

Земља

Земља је трећа планета Сунчевог система по удаљености од Сунца и пета по својој величини. По величини пречника, масе и густине, највећа је терестричка планета. Једина је позната планета у свемиру на којој постоји живот. Према досадашњим сазнањима, настала је пре 4,57 милијарди година, а милијарду година касније, на површини Земље су се појавили и први облици живота.

Марс

По својој удаљености од Сунца, Марс је четврта планета Сунчевог система, посматрано од Земље је најудаљенија унутрашња планета. Раздаљина од Сунца му је 1,52 пута већа од Земљине, пречник му износи око половине, а маса само око десетине Земљине масе. Марс је терестичка планета (планета Земљиног типа).

Јупитер

Јупитер је пета планета од Сунца, друга од Земље, а уједно је најближа спољашња планета. Највећа је планета Сунчевог система, са пречником 142 984 km. Маса му је два и по пута већа од свих осталих планета заједно.

Сатурн

Сатурн је, по величини друга планета Сунчевог система, веома упадљива, спољашња планета; гасовити гигант (планета типа Јупитера). Услед изузетно брзе ротације и мале густине материјала, облик му је на половима спљоштен. Од свих планета Сунчевог система, он има најмању густину, једина је планета чија је густина мања од густине воде (0,69 g/cm³).

Уран

Уран је jедан од гасовитих џинова (планета Јупитеровог типа) у Сунчевом систему, четврта планета од Земље, спољашња планета. Ваздушни омотач му се састоји од водоника (83%) и хелијума (15%), а у незнатним количинама, присутни су и метан и амонијак. Метан, у горњем делу атмосфере, апсорбује црвену светлост, због чега се планета види у светло плаво-зеленој боји. Ваздушни омотач открива веома мало детаља. Облаци се крећу истим ширинама као у случају Јупитера и Сатурна, али много слабије.

Нептун

Нептун је спољна, најудаљенија планета Сунчевог система. Удаљеност од Сунца му је 30 пута већа од Земљине, а орбита му је готово кружног облика. Најмањи је од гасних џинова (планета типа Јупитер), веома подсећа на Уран.

Анимација

Осе ротације

Планете Земљиног типа

Гасовити џинови

Нарација

Сунце је једна од 200 милијарди звезда унутар Млечног Пута, налази се у диску наше спиралне галаксије, у Орионовом спиралном краку. Сунце (а са њим и цео планетарни систем) обилази орбиту на удаљености од око 27 000 - 28 000 светлосних година од центра диска, чији полупречник износи 50 000 светлосних година. Потребно је око 240 милиона година да Сунце изврши једну орбиту. Звездано окружење Сунчевог система је прилично оскудно - најближе звезде, Проксима Кентаури и двоструки систем Алфа Кентаури - удаљене су 4,2-4,4 светлосних година, и садрже свега 11 звезда у области од 10 светлосних година.

Под Сунчевим или Соларним системом сматрамо Сунце са свим, мањим и већим, небеским телима, која му припадају и круже око њега. Сунчев систем је област васионе у којој доминира Сунчева гравитациона сила. То је сферни простор пречника 2 светлосне године, на чијeм се граничном појасу утицај Сунца може упоредити са утицајем суседне звезде. Сунчев систем у потпуности прожима соларни ветар, континуирани ток наелкетрисаних честица, које емитује Сунце.

Небеска тела која припадају Сунчевом систему су: Сунце, планете и њихови природни сателити, патуљасте планете, астероиди и комете, метеориди, међупланетарне материје (прашина и гас). Осам планета кружи око Сунца, а међу њима шест планета има и своје природне сателите. Изузеци су Меркур и Венера.

По удаљености од Сунца, планете Сунчевог система су: Меркур, Венера, Земља, Марс, Јупитер, Сатурн, Уран, Нептун. Планете се могу поделити у две одвојене групе: 4 терестричке планете, односно планете Земљиног типа и 4 гасовита џина, или планете Јупитеровог типа. Терестричке планете су ближе Сунцу, мањих су димензија, веће густине, спорије ротирају, њихов ваздушни слој је тањи, а јачина магнетног поља слабија.

Све планете се крећу око Сунца у готово истој равни и у истом смеру. Правац њиховог кретања називамо директним правцем (супротно од казаљке на сату, посматрано од тачке Северног пола Земље). Осим Венере и Урана, ротација свих планета је директна. Ротација Сунца се, такође, одвија у истом смеру.

Планете се налазе у својим елиптичним орбитама захваљујући гравитационом прилвачењу Сунца. Маса Сунца је 750 пута већа од укупне масе свих већих планета. Привлачне гравитационе силе делују и у међупланетарном простору и тако долази до утицаја на кретање међу самим планетама. Услед тога, у орбитама планета, може доћи до спорих измена, мањих димензија.

Осим планета, у Сунчевом систему се налазе и милијарде мањих небеских тела. Мала небеска тела, попут астероида крећу се посвуда, а путање многих пресецају и Земљину орбиту. Већина астероида се налазе у два, међусобно одвојена, појаса. Унутрашњи астероидни појас између Марса и Јупитера садржи најмање милион астероида, димензија пречника већих од 1 km. Спољашњи, такозвани Којперов појас се простире иза Нептунове орбите; у њему је откривено неколико хиљада ледених астероида, сличних Плутону.

Од 2006. године, Плутон, званично, није планета. Плутон, заједно са неколико мањих небеских тела, спада у патуљасте планете.

Кретање већине комета се прилично разликује од кретања осталих небеских тела: орбита им је у облику издужене елипсе, а раван кретања им се не подудара са орбиталним равнима планета. Приближавајући се Сунцу, ледено језгро комете, пречника 5-20 km испаравањем прелази у гас и формира се видљиви реп од ретког гасовитог материјала. Под утицајем соларног ветра, реп комете је окренут у супротном смеру од Сунца. У спољној области Сунчевог система, на растојању од 0,5-2 светлосне године, у такозваном Ортовом облаку кружи неколико милијарди комета.

Од 1955. године астрономи су открили више стотина звезда око којих круже планете или планетарни системи (вансоларне или егзопланете). Већином су то гасовити џинови који круже око своје свезде, чиме веома подсећају на наш Сунчев систем.

Повезани додаци

Планете, величине

Око Сунца круже унутрашње стеновите планете, и спољашњи, гасовити џинови.

Астрономски суседи

Представљање ближих и даљих астрономских суседа од Соларног система до галаксија.

Кеплерови закони

Кеплерови закони описују кретање планета око Сунца.

Млечни пут

Наша галаксија има пречник од око 100.000 светлосних година; у њој се налази више од 100...

Уран

Седма планета од Сунца, једна од гасовитих џинова.

Сунце

Пречник Сунца је отприлике 109 пута већи од Земљиног. Углавном се састоји од водоника.

Развој небеске механике

Ова анимација нас уводи у студије астронома и физичара који су у основи променили наш...

Комете

Комете су спектакуларна небеска тела која се крећу по својим орбитама око Сунца.

Рађање Соларног система

Пре око 4.600 милијарди година Сунце и планете су настале из кондензованог облака...

Бестежинско стање

Током свог лета свемирски брод је увек у стању слободног пада.

Свемирске сонде Војаџер

Свемирске сонде Војаџер су напустиле Сунчев систем. Врше разна испитивања, осим тога носе...

Венера

Венера је друга планета по удаљености од Сунца. По сјају је друго небеско тело на ноћном...

Мерење времена

Први календари и инструменти за мерење времена користили су се у древним источним...

Сатурн

Друга планета Соларног система по величини, препознатљива по типичним прстеновима.

Нептун

Нептун је осма, наудаљенија планета Соларног система, а уједно и најмањи од гасовитих џинова.

Планета Земља

Земља је планета стеновитог типа, која има атмосферу са кисеоником и чврсту кору.

Меркур

Меркур је најмања планета Соларног система, а уједно је и најближи Сунцу.

Марс

На црвеној планети се траже трагови воде и живота.

Јупитер

Јупитер је највећа планета Соларног система, маса му је два и по пута већа од свих...

Занимљиве географске чињенице - Астрономија

Наш Сунчев систем располаже бројним занимљивостима.

Радионица Галилеa Галилеја

Научна достигнућа Галилео Галилеја су у великој мери допринела унапређењу физике и...

Мисија Аполо 15 (лунарно возило)

Анимација нам приказује лунарно возило са два седишта коришћено у америчкој мисији Аполо 15.

Плутон-Харонов систем

Највећи пратилац патуљасте планете Плутон је Харон.

Сунчев пут изнад главних паралела Земље

Привидно кретање Сунца је последица ротације Земље око своје осе.

Њутнови закони кретања

Анимација нам приказује три Њутнова закона кретања који представљају темеље класичне...

Месец

Месец је Земљин једини сателит

Месечеве мене

Док Месец кружи око Земље, видљивост његове осветљене хемисфере се непрекидно мења.

Свемирски телескоп Хабл

На рад свемирског телескопа Хабл не утичу атмосферске промене.

Типови вештачких сателита

Вештачки сателити око Земље се употребљавају за цивилне и војне потребе.

Слетање на Месец 20. јула 1969. године

Нил Армстронг, члан посаде лунарног возила Аполо 11 је био први човек који је ступио на...

Мисија Зора (Dawn)

Проучавање астероида Весте и Цереса помоћи ће нам да боље упознамо рану историју Соларног...

Структура Земље (средњи степен)

Унутрашњост Земље се састоји од више сферичних слојева.

Мисија Нових хоризоната

Свемирска летелица Нови хоризонти (енг. New Horizons) је лансирана 2006. године са циљем...

Истраживање планете Марс

Структура планете и евентуални трагови живота се истражују уз помоћ свемирских сонди и...

Међународна свемирска станица

Свемирска станица је изграђена заједничким снагама 16 држава, и обезбеђује стално...

Импулс силе

Анимација нам приказује импулсе сила на примеру колица са точковима и саоница.

Свемирски лет Јурија Гагарина (1961)

Гагарин је 12. априла 1961. године кренуо из совјетског Бајконура свемирском летелицом...

The Cassini-Huygens Mission (1997-2017)

The Cassini spacecraft was exploring Saturn and its moons for nearly 20 years.

Added to your cart.