Корпа је празна

Куповина

Комад: 0

Укупно: 0,00

0

Слетање на Месец 20. јула 1969. године

Слетање на Месец 20. јула 1969. године

Нил Армстронг, члан посаде лунарног возила Аполо 11 је био први човек који је ступио на површину Месеца.

Географија

Ознаке

Месец, слетање на Месец, Нил Армстронг, Аполо 11, Баз Олдрин, Мајкл Колинс, лунарни модул, Сатурн В ракета, Кејп Канаверал, Ричард Никсон, стене Месеца, астрономија, истраживање свемира, планета, Земља, географија

Повезани додаци

Питања

  • Које је године човек први пут крочио на Месец?
  • Где се спустио лунарни модул?
  • Колико је дуго трајала мисија Аполо 11?
  • Колико су времена Олдрин и Армстронг провели на Месецу?
  • Колико је људи корачало површином Месеца за време мисије Аполо 11?
  • Зашто се не виде звезде на фотографијама насталим за време мисије Аполо 11?
  • Колико су пута људи били на Месецу?
  • Коју је реченицу изговорио Олдрин када је закорачио на Месец?
  • Коју је реченицу изговорио Нил Армстронг када је ступио на Месец?
  • Која је држава послала људе на Месец?
  • У склопу које мисије је човек први пут ступио на Месец?
  • Ко је био први човек који је ступио на Месец?
  • Који је амерички председник објавио Аполо програм?
  • Који однос између гравитације Земље и Месеца?
  • Због чега су се астронаути на Месецу кретали скакућући?
  • Олдрин је поставио фолију на Месецу. За која испитивања је ова фолија употребљена?
  • Шта су астронаути понели са Месеца?
  • Први отисци људских стопала се и данас виде на Месецу. Зашто?
  • Због чега је током шетње по Месецу атронаутима неопходан свемирски скафандер?
  • Због чега на Земљи није потрбан свемирски скафандер?
  • Да ли је тачно да су чланови посаде Апола 11 по повратку били у карантину?
  • Да ли је тачно да су Олдрин и Армстронг са Месеца разговарали са председником Никсоном?
  • Да ли је тачно да су Олдрн и Армстронг са Месеца разговарали са председником Кенедијем?
  • Да ли је тачно да је посада Апола 11 имала три члана?
  • Да ли је тачно да су сви чланови посаде Апола 11 ступили на Месец?
  • Да ли је тачно да је лунарни модул за време орбите око Месеца био повезан са командним модулом?
  • Да ли је тачно да су астронаути слетели на површину Месеца у командном модулу?
  • Да ли је тачно да Амрстронг није ходао по површини Месеца, него је остао у командном модулу кружећи око Месеца?
  • Да ли је тачно да Олдрин није корачао по површини Месеца него је остао у командном модулу кружећи око Месеца?
  • Да ли је тачно да Колинс није корачао по површини Месеца него је остао у командном модулу кружећи око Месеца?
  • Да ли је тачно да су посаду Апола 11 чинили: Колинс, Армстронг и Олдрин?
  • Да ли је тачно да Гагарин никада није ступио на Месец?

Сцене

Платформа лансирања

Cape Canaveral, Kennedy Space Center (Свенирски центар Кенеди) лансирна рампа 39-А са контролним торњом. Свемирски брод Аполо 11 је спреман за полетање са ракетом Сатурн V.

Посада броји три члана: Нил Армстронг, Баз Олдрин, Мајклл Колинс

Слетање на Месец

Током година хладног рата између Сједињених Америчких Држава и Совјетског савеза веома важну улогу је имала свемирска технологија. Две суперсиле су се такмичиле за надмоћ у свемиру. Амерички председник Џон Фицџералд Кенеди је 1961. године најавио програм Аполо чији је циљ био слање људи на Месец. Аполо 11 је била пета мисија са људском посадом у овом програму. Свемирска летелица је лансирана 16. јула 1969. године на тростепеној ракети Сатурн V са лансирне рампе 39-А Свемирског центра Кенеди у Кејп Канавералу.

Трочлану посаду свемирског брода Аполо 11 чинили су: Нил Армстронг, вођа посаде, Едвин Олдрин, пилот лунарног модула и Мајкл Колинс пилот командног модула.

Прва фаза мисије била је лет летелице по ниској орбити око Земље. Након извршене једне и по орбите, летелица је кренула у правцу Месеца. Овај део експедиције је трајао три дана, да би, затим, летелица ушла у лунарну орбиту и извршила укупно 30 кружења око Месеца.

Први корак при слетању био је буђење лунарног модула који се током 13. орбите одвојио од командног модула. Успешно слетање се догодило 20. јула 1969. године на претходно означено место слетања на Мору спокојства. "Хјустон, овде База спокојства. Орао је слетео."

Шест сати након слетања, 21. јула 1969. године отворила су се врата лунарног модула и прво Армстронг, а за њим и Олдрин су ступили на површину Месеца. "Ово је мали корак за човека, али велики за човечанство." Армстронг је позиционирао камеру и фотографисао површину. За то време је Олдрин проучавао кретање непрекидним ходањем и скакањем. Затим су поставили инструменте и предмете које су донели, између осталих и америчку заставу. Узели су узорке, извршили мерења, чак су и разговарали са председником Ричардом Никсоном путем телефонског радио преноса.

Након завршеног посла поново су ушли у лунарни модул и узлетели. Касније су се успешно повезали са командним модулом Колумбија којим је управљао Колинс. После извршеног 30. круга летелица је напустила орбиту Месеца и кренула назад према Земљи. Учесници једног од најзначајнијих догађаја у људској историји су се вратили на Земљу слетањем у Тихи океан 24. јула 1969. године.

Сатурн В ракета

  • трећи степен
  • други степен
  • први степен
  • ракета за спашавање
  • космички брод Аполо 11
  • лунарни модул
  • течни водоник
  • течни кисеоник
  • мотор Ј-2 (1 ком.)
  • мотор Ј-2 (5 ком.)
  • резервоар РП-1 (768 000 литар керозина)
  • мотор Ф-1 (5 ком.)

Маневер према Месеца

  • ниска орбита око Земље
  • лунарно паљење
  • орбита према Месецу
  • Аполо 11
  • путовање 3 дана
  • орбита око Месеца
  • Месец
  • Земља

Око Месеца

  • командна јединица
  • техничка јединица
  • лунарни модул

Површина Месеца

  • лунарни модул
  • америчка застава
  • прибор за узимање узорка
  • пасивни сеизмометар
  • камера
  • ласерско огледало

"Хјустон, овде База спокојства. Орао је слетео". Први човек који је крочио на Месец био је Нил Армстронг, 21. јула 1969. године. "Ово је мали корак за човека, али велики за човечанство." Овако је гласила славна реченица коју је изговорио први човек на Месецу. "Величанствена пустош" - био је опис База Олдрина, другог човека који је корачао површином Месеца.

Нарација

Током година хладног рата између Сједињених Америчких Држава и Совјетског савеза веома важну улогу је имала свемирска технологија. Две суперсиле су се такмичиле за надмоћ у свемиру. Амерички председник Џон Фицџералд Кенеди је 1961. године најавио програм Аполо чији је циљ био слање људи на Месец. Аполо 11 је била пета мисија са људском посадом у овом програму. Свемирска летелица је лансирана 16. јула 1969. године на тростепеној ракети Сатурн V са лансирне рампе 39-А Свемирског центра Кенеди у Кејп Канавералу.

Трочлану посаду свемирског брода Аполо 11 чинили су: Нил Армстронг, вођа посаде, Едвин Олдрин, пилот лунарног модула и Мајкл Колинс пилот командног модула.

Прва фаза мисије била је лет летелице по ниској орбити око Земље. Након извршене једне и по орбите, летелица је кренула у правцу Месеца. Овај део експедиције је трајао три дана, да би, затим, летелица ушла у лунарну орбиту и извршила укупно 30 кружења око Месеца.

Први корак при слетању био је буђење лунарног модула који се током 13. орбите одвојио од командног модула. Успешно слетање се догодило 20. јула 1969. године на претходно означено место слетања на Мору спокојства. "Хјустон, овде База спокојства. Орао је слетео."

Шест сати након слетања, 21. јула 1969. године отворила су се врата лунарног модула и прво Армстронг, а за њим и Олдрин су ступили на површину Месеца. "Ово је мали корак за човека, али велики за човечанство." Армстронг је позиционирао камеру и фотографисао површину. За то време је Олдрин проучавао кретање непрекидним ходањем и скакањем. Затим су поставили инструменте и предмете које су донели, између осталих и америчку заставу. Узели су узорке, извршили мерења, чак су и разговарали са председником Ричардом Никсоном путем телефонског радио преноса.

Након завршеног посла поново су ушли у лунарни модул и узлетели. Касније су се успешно повезали са командним модулом Колумбија којим је управљао Колинс. После извршеног 30. круга летелица је напустила орбиту Месеца и кренула назад према Земљи. Учесници једног од најзначајнијих догађаја у људској историји су се вратили на Земљу слетањем у Тихи океан 24. јула 1969. године.

Повезани додаци

Сунчане електране

Сунчане електране енергију сунчевих зрака претварају у електричну...

Субурбанизација

Постепено исељавање из центра града ка околним подручјима.

Субурбанизација

Постепено исељавање из центра града ка околним подручјима.

Забачена насеља (шумарска кућица)

Шумари су се одлично прилагодили околностима које им је шумска...

Метеоролошки инструменти (средњи степен)

Анимација нам приказује инструменте који се употребљавају за...

How can wind energy be used?

This lesson presents how wind energy can be utilised.

Површински ископ

За разлику од дубинских рудника, на површинским се одстрањује...

Greenfield and brownfield projects

A new property can be built on a completely empty area or an old...

Added to your cart.