Корпа је празна

Куповина

Комад: 0

Укупно: 0,00

0

Сатурн

Сатурн

Друга планета Соларног система по величини, препознатљива по типичним прстеновима.

Географија

Ознаке

Сатурн, Сатурнови прстенови, Сунчев систем, гасни гигант, Спољни планета, Мимас, Енцелад, Тетис, Диона, Реја, Титан, Јапет, Сунце, планета, Месец, астрономија, географија

Повезани додаци

Сцене

Сунчев систем

  • Сунце
  • Меркур
  • Венера
  • Земља
  • Марс
  • Јупитер
  • Сатурн
  • Уран
  • Нептун

Сатурн је, по величини друга планета Сунчевог система, веома упадљива, спољашња планета; гасовити гигант (планета типа Јупитера). Услед изузетно брзе ротације и мале густине материјала, облик му је на половима спљоштен. Од свих планета Сунчевог система, он има најмању густину, једина је планета чија је густина мања од густине воде (0,69 g/cm³).

Сатурн

  • ротациона оса Сатурна
  • нормална линија на раван кружења Сатурна
  • раван кружења Сатурна
  • орбита Сатурна око Сунца
  • екватор Сатурна
  • 26,7°
  • Сатурнови прстенови

Подаци:

пречник: 120 536 km (9,45 пречника Земље)

маса: 5,6846 · 10²⁶ kg (95,2 масе Земље)

просечна густина: 0,69 g/cm³

површинска гравитација: 1,065 Земљине g

темппература површине: -180 °C

број природних сателита: 62

период ротације око своје осе: 10 часова и 48 минута

нагиб осе: 26,7°

просечна удаљеност од Сунца: 1 433 530 000 km = 9,58 СГ = 79,7 светлосних минута

орбитални ексцентрицитет: 0,054

орбитални период: 29,46 година

Мимас

Мимас:

pастојање од Сатурна: 185 600 km

пречник: 397 km

Енцелад

Енцелад:

pастојање од Сатурна: 238 100 km

пречник: 504 km

Тетида

Тетида:

pастојање од Сатурна: 294 600 km

пречник: 1 060 km

Диона

Диона:

pастојање од Сатурна: 377 400 km

пречник: 1 122 km

Реја

Реја:

pастојање од Сатурна: 527 100 km

пречник: 1 528 km

Титан

Титан:

pастојање од Сатурна: 1 221 900 km

пречник: 5 150 km

Јапет

Јапет:

pастојање од Сатурна: 3 560 800 km

пречник: 1 470 km

Пресек Сатурна

  • атмосфера - 1000 km дебео слој, састоји се од молекуларног водоника. Атмосферу чине појасеви велике брзине струјања.
  • слој текућег хелијума и водоника - Водоник се константно трансформише из гасовитог и течно стање.
  • слој металног водоника - Чврсто језгро окружено слојем металног водоника.
  • језгро - Вероватно чврсто језгро, садржи гвожђе, никл и силикате, а маса му може износити 9-22 масе Земље.

Орбита Сатурна

  • Сатурн
  • Сунце
  • просечнa удаљеност од Сунца: 1 433 530 000 km
  • време кружења: 29,46 година
  • орбита кружења Сатурна

Анимација

  • Сунце
  • Меркур
  • Венера
  • Земља
  • Марс
  • Јупитер
  • Сатурн
  • Уран
  • Нептун
  • ротациона оса Сатурна
  • нормална линија на раван кружења Сатурна
  • раван кружења Сатурна
  • орбита Сатурна око Сунца
  • екватор Сатурна
  • 26,7°
  • Сатурнови прстенови
  • атмосфера - 1000 km дебео слој, састоји се од молекуларног водоника. Атмосферу чине појасеви велике брзине струјања.
  • слој текућег хелијума и водоника - Водоник се константно трансформише из гасовитог и течно стање.
  • слој металног водоника - Чврсто језгро окружено слојем металног водоника.
  • језгро - Вероватно чврсто језгро, садржи гвожђе, никл и силикате, а маса му може износити 9-22 масе Земље.
  • Сатурн
  • Сунце
  • просечнa удаљеност од Сунца: 1 433 530 000 km
  • време кружења: 29,46 година
  • орбита кружења Сатурна

Сатурнови прстенови

  • Коломбова пукотина
  • Максвелова пукотина
  • Хајгенсова пукотина
  • Енкеова пукотина
  • Келерова пукотина
  • D-прстен
  • C-прстен
  • B-прстен
  • Касинијева пукотина
  • A-прстен
  • F-прстен

Сатурнови сателити

  • Мимас - – pастојање од Сатурна: 185 600 km – пречник: 397 km
  • Енцелад - – pастојање од Сатурна: 238 100 km – пречник: 504 km
  • Тетида - – pастојање од Сатурна: 294 600 km – пречник: 1 060 km
  • Диона - – pастојање од Сатурна: 377 400 km – пречник: 1 122 km
  • Реја - – pастојање од Сатурна: 527 100 km – пречник: 1 528 km
  • Титан - – pастојање од Сатурна: 1 221 900 km – пречник: 5 150 km
  • Јапет - – pастојање од Сатурна: 3 560 800 km – пречник: 1 470 km

Нарација

Сатурн је, по својој удаљености од Сунца шеста, а по величини друга планета Сунчевог система. Добио је име по једном од најстаријих римских богова. Сатурн је бог сетве, семена, симбол немилосрдног времена. У грчкој митологији био је идентификован са титаном Хроном.

Сатурн је најудаљенија планета видљива голим оком. Његов овални облик, први је запазио Галилео Галилеј, примитивним телескопом, те није могао приметити да је прстен узроковао тај облик.
Кристијан Хајгенс је био први који је приметио да је Сатурн окружен прстеном.

1675. године Ђовани Доменико Касини је утврдио да се Сатурнов прстен састоји од неколико тањих прстенова и празнина између њих; касније је највећа празнина добила име Касинијева пукотина.

Планету Сатурн први је посетио Пионир-11, у септембру 1979. године. У новембру 1980. године свемирска летилица Војаџер-1 је стигла у Сатурнов систем. Послала је прве слике високе резолуције о планети, њеним прстеновима и месецима. Први пут смо били у могућности да посматрамо површинске карактеристике различитих сателита. Готово годину дана касније, у августу 1981. године Војаџер-2 је наставио изучавање система Сатурна. Првог јула 2004. године, свемирска летелица Касини је ушла у орбиту Сатурна и послала обиље нових информација о планети и њеним сателитима. Почетком 2005. године са Касинија се одвојила сонда Хајгенс, кроз атмосферу од азота се спустила на површину огромног месеца Титана, где је открила језера метана и етана.

Сатурн је, по величини друга планета Сунчевог система, веома упадљива, спољашња планета. Услед изузетно брзе ротације и мале густине материјала, облик му је на половима спљоштен. Од свих планета Сунчевог система, он има најмању густину, једина је планета чија је густина мања од густине воде (0,69 g/cm³).

Унутрашњи састав Сатурна је сличан саставу Јупитера: каменито језгро у средишту, окружује га слој течног металног водоника, а спољашњи слој се састоји од молекуларног водоника. Атмосфера му се претежно састоји од водоника који се јавља у виду проточних вртложних појасева са великом брзином струјања. Ветрови Сатурна су најбржи у Сунчевом систему, судећи према подацима добијеним са Војаџера, достижу брзину од 400 m/s. Попут Јупитера, и Сатурн има слојевиту структуру атмосфере, али су Сатурнови атмосферски слојеви слабији, а у близини екватора, много шири. Просечна температура је -180 °C. Унутрашња температура Сатурна у подручју језгра достиже и 12 000 K. Планета зрачи у свемир много више енергије него што је добије од Сунца; разлог овој појави нам је још увек непознат. Магнетно поље Сатурна је јако, а оса магнетног поља се готово поклапа са осом ротације. Повремено се, на снимцима телескопа Хабла, може видети и поларна светлост.

Сатурн је, пре свега, познат по свом систему прстенова, што га чини најспектакуларнијим објектом Сунчевог система. Прстенови су видљиви и кроз мањи телескоп. Материјал прстенова се састоји од стеновитих елемената и честица леда чије се димензије крећу од величине зрна прашине, до величине аутомобила. Атрактиван изглед прстенова потиче од велике способности рефлексије многобројних честица воденог леда. Десетине сателита круже празнинама између више стотина прстенова, а њихова гравитација одржава прстенове у близини (пастирски сателити).

Сатурн има 62 позната природна сателита. Само седам од њих има довољну величину за сферичан облик (сферичан облик настаје само изнад одређене величине и границе густине, због сопствене гравитације и унутрашње толпоте приликом настанка).

Једини џиновкси месец Сатурна је Титан, откривен 1655. године. Орбитални период му износи 16 дана. Материјал овог месеца такође садржи много воденог леда.

У непосредној близини Сатурна, на месецу Енцелад, примећени су парни гејзири чије ерупције достижу велике висине. Пречник већине Сатурнових сателита износи 4-8 километара.

Повезани додаци

Планете, величине

Око Сунца круже унутрашње стеновите планете, и спољашњи, гасовити џинови.

Соларни систем, орбита кретања планета

Орбита кретања осам планета око Сунца је елиптична.

Рађање Соларног система

Пре око 4.600 милијарди година Сунце и планете су настале из кондензованог облака...

Мисија Нових хоризоната

Свемирска летелица Нови хоризонти (енг. New Horizons) је лансирана 2006. године са циљем...

Кеплерови закони

Кеплерови закони описују кретање планета око Сунца.

Млечни пут

Наша галаксија има пречник од око 100.000 светлосних година; у њој се налази више од 100...

Истраживање планете Марс

Структура планете и евентуални трагови живота се истражују уз помоћ свемирских сонди и...

Венера

Венера је друга планета по удаљености од Сунца. По сјају је друго небеско тело на ноћном...

Уран

Седма планета од Сунца, једна од гасовитих џинова.

Нептун

Нептун је осма, наудаљенија планета Соларног система, а уједно и најмањи од гасовитих џинова.

Меркур

Меркур је најмања планета Соларног система, а уједно је и најближи Сунцу.

Марс

На црвеној планети се траже трагови воде и живота.

Јупитер

Јупитер је највећа планета Соларног система, маса му је два и по пута већа од свих...

Планета Земља

Земља је планета стеновитог типа, која има атмосферу са кисеоником и чврсту кору.

Сунце

Пречник Сунца је отприлике 109 пута већи од Земљиног. Углавном се састоји од водоника.

Мисија Зора (Dawn)

Проучавање астероида Весте и Цереса помоћи ће нам да боље упознамо рану историју Соларног...

Плутон-Харонов систем

Највећи пратилац патуљасте планете Плутон је Харон.

The Cassini-Huygens Mission (1997-2017)

The Cassini spacecraft was exploring Saturn and its moons for nearly 20 years.

Added to your cart.