Корпа је празна

Куповина

Комад: 0

Укупно: 0,00

0

Млечни пут

Млечни пут

Наша галаксија има пречник од око 100.000 светлосних година; у њој се налази више од 100 милијарди звезда, једна од њих је наше Сунце.

Географија

Ознаке

Млечни пут, Спирална галаксија, галаксија, спирала рука, Хало, Сунчев систем, Сунце, црна рупа, Орион, светлосна година, звезда, астрономија, астрофизика, географија, физика

Повезани додаци

Сцене

Млечни пут

Димензије

Спиралне гране

  • Орион спирална грана - Наш Сунчев систем се налази у овој грани.
  • спирална грана Стрелца
  • спирална грана Персеја
  • центар галаксије - Постоји супермасивна црна рупа. Њена маса је 4,5 милиона пута већа од масе Сунца. Црне рупе се тако називају јер њихова гравитација усисава све, па и светлост.
  • Скутум-Кентаурус спирална грана
  • спирална грана Норме
  • диск

Хало

  • галактички Хало - Он окружује Млечни пут и састоји се из прастарих звезда, прашине и гасова. Најстарија позната звезда у Галаксији је пронађена у овом Халооу; стара је 13,2 милијарде година. Нема нових звезда у Халоу.

Положај Сунца

  • Сунце - Налази се на 26 000 светслосних година од центра наше галаксије. Сунчев систем изврши једну ротацију у 240 милиона година. Када бисмо смањили пречник Млечног пута на 100 метара, Сунчев систем би био мањи од 1 милиметра у пречнику.

Нарација

  • ширина: 100 000 светлосних година
  • дебљина: 10 000 светлосних година
  • удаљеност Сунца од центра: 26 000 светлосних година
  • Орион спирална грана - Наш Сунчев систем се налази у овој грани.
  • спирална грана Стрелца
  • спирална грана Персеја
  • центар галаксије - Постоји супермасивна црна рупа. Њена маса је 4,5 милиона пута већа од масе Сунца. Црне рупе се тако називају јер њихова гравитација усисава све, па и светлост.
  • Скутум-Кентаурус спирална грана
  • спирална грана Норме
  • диск
  • Сунце - Налази се на 26 000 светслосних година од центра наше галаксије. Сунчев систем изврши једну ротацију у 240 милиона година. Када бисмо смањили пречник Млечног пута на 100 метара, Сунчев систем би био мањи од 1 милиметра у пречнику.

Слике

  • Спирална галаксија
  • Елиптичка галаксија
  • Лентикуларна галаксија
  • Патуљаста галаксија
  • Неправилна галаксија

Нарација

Млечни пут је спирална галаксија у којој се налази наш Сунчев систем. Уз изузетак Великог и Малог Магелановог облака и галаксије Андромеда, свака планета и звезда која је видљива голим оком део је Млечног пута.

Млечни пут има пречник од 100 000 светлосних година; његова највећа дебљина је 10 000 светлосних година. Наше Сунце се налази 26 000 светлосних година од његовог центра.

Сунчев систем изврши једну ротацију у 240 милиона година. Када бисмо смањили пречник Млечног пута на 100 метара, Сунчев систем би био мањи од 1 милиметра у пречнику.

Сунце се налази у Орионовој грани, једној спиралној грани Млечног пута.

Центар Галаксије је супермасивна црна рупа. Њена маса је 4,5 милиона пута већа од масе Сунца. Црне рупе се тако називају јер њихова гравитација усисава све, па и светлост.

Млечни пут је окружен галактичким Халоом у којем се налазе прастаре звезде, прашина и гасови. Најстарија позната звезда у Галаксији пронађена је у овом Халооу; стара је 13,2 милијарде година.

То значи да је наша галаксија стара најмање 13,2 милијарде година и да је настала око пола милијарде година после Великог праска.

Повезани додаци

Соларни систем, орбита кретања планета

Орбита кретања осам планета око Сунца је елиптична.

Врсте звезда

Ова анимација показује процес развоја просечне и масивне звезде.

Планете, величине

Око Сунца круже унутрашње стеновите планете, и спољашњи, гасовити џинови.

Свемирски телескоп Хабл

На рад свемирског телескопа Хабл не утичу атмосферске промене.

Астрономски суседи

Представљање ближих и даљих астрономских суседа од Соларног система до галаксија.

Развој небеске механике

Ова анимација нас уводи у студије астронома и физичара који су у основи променили наш...

Свемирски телескоп Кеплер

Уз помоћ свемирског телескопа Кеплер тражимо планете налик Зељи погодним за живот ван...

Рађање Соларног система

Пре око 4.600 милијарди година Сунце и планете су настале из кондензованог облака...

Оптички телескопи

Анимација нам приказује важније телескопе са сочивима и огледалима, који се употребљавају...

Опсерваторија

Ову посматрачку станицу често постављају на велике висине, да би избегли нежељене...

Занимљиве географске чињенице - Астрономија

Наш Сунчев систем располаже бројним занимљивостима.

Типови вештачких сателита

Вештачки сателити око Земље се употребљавају за цивилне и војне потребе.

Венера

Венера је друга планета по удаљености од Сунца. По сјају је друго небеско тело на ноћном...

Уран

Седма планета од Сунца, једна од гасовитих џинова.

Сатурн

Друга планета Соларног система по величини, препознатљива по типичним прстеновима.

Нептун

Нептун је осма, наудаљенија планета Соларног система, а уједно и најмањи од гасовитих џинова.

Меркур

Меркур је најмања планета Соларног система, а уједно је и најближи Сунцу.

Марс

На црвеној планети се траже трагови воде и живота.

Јупитер

Јупитер је највећа планета Соларног система, маса му је два и по пута већа од свих...

Планета Земља

Земља је планета стеновитог типа, која има атмосферу са кисеоником и чврсту кору.

Сунце

Пречник Сунца је отприлике 109 пута већи од Земљиног. Углавном се састоји од водоника.

Плутон-Харонов систем

Највећи пратилац патуљасте планете Плутон је Харон.

Gravitational waves (LIGO)

Massive accelerating or orbiting bodies cause ripples in spacetime. These are called...

Свемирске сонде Војаџер

Свемирске сонде Војаџер су напустиле Сунчев систем. Врше разна испитивања, осим тога носе...

Истраживање планете Марс

Структура планете и евентуални трагови живота се истражују уз помоћ свемирских сонди и...

Помрачење Сунца

Када се Сунце, Месец и Земља нађу на истој линији, Месец може делимично или потпуно...

Помрачење Месеца

Помрачење Месеца се догађа приликом проласка Месеца кроз Земљине конусне сенке.

Мисија Аполо 15 (лунарно возило)

Анимација нам приказује лунарно возило са два седишта коришћено у америчкој мисији Аполо 15.

Спутњик-1 (1957)

Совјетски вештачки сателит је као први избачен у орбиту октобра 1957. године. Лансиран је...

Added to your cart.