Корпа је празна

Куповина

Комад: 0

Укупно: 0,00

0

Мисија Нових хоризоната

Мисија Нових хоризоната

Свемирска летелица Нови хоризонти (енг. New Horizons) је лансирана 2006. године са циљем проучавања Плутона и Којперовог појаса.

Географија

Ознаке

Нови Хоризонти, Куипер Белт, Плутон, патуљаста планета, Харон, сателити Плутона, Свемирска сонда, гравитација помогне маневар, Свемир, гравитација, Сунчев систем, истраживање свемира, астрономија, географија

Повезани додаци

Сцене

Соларни систем

Све до 2006. године научници су сматрали да је Плутон најмања и најудаљенија планета Сунчевог система. Са пречником мањим од пречника Месеца (2372 km), Плутон је данас највећа патуљаста планета.

Удаљеност Плутона од Сунца је око 39,5 пута већа од удаљености Земље од Сунца (1АЈ = астрономска јединица).

Највећи природни сателит ове планете је Харон. У односу на Плутона, Харон је небеско тело веома импресивне величине (пречник му је 1208 km), однос пречника ова два небеска тела износи 2:1, због чега је систем Плутон-Харон у прошлости називан дуалном планетом.

Због односа масе Плутона и Харона (8:1), као и велике удаљености између њих, њихово се заједничко тежиште налази изван Плутона, тако да они углавном круже један око другог.

Просечна густина Плутона изнси 1,87 g/cm³.

Састоји се од материјала сабијених на високој температури. Његову површину углавном чине замрзнути азот и метан који се током дана топе и формирају танку атмосферу.

Просечна температура: –230 °C.
Орбитални период: око 248 земаљских година.
Ротациони период: 6,39 земаљских дана.

Дефиниција:

Патуљаста планета (плутоид): Небеско тело малих димензија које се налази у орбити око Сунца, има довољну масу за формирање сферног облика и није очистила своју путању од осталих тела. Прелаз између великих и малих планета.

Орбита Плутона

  • Плутон
  • Сунце
  • просечна удаљеност од Сунца: 5 900 000 000 km
  • орбитални период: 248 година
  • Плутонова орбита - Нагиб орбите Плутона је у односу на све познате планете Сунчевог система највећи, раван његове орбите заклапа угао од 17° према еклиптичној равни, односно према равни орбите Земље.
  • Којперов појас

Подаци:

Пречник: 2372 km (0,19-и део пречника Земље)

Маса: 1,305 · 10²² kg (0,0021-ти део масе Земље)

Просечна густина: 1,87 g/cm³

Површинска гравитација: 0,063 g

Број природних сателита: 5

Просечна удаљеност од Сунца: 5900 милиона km = 39,5 АЈ = 5,5 светлосних часова

Дужина орбите око Сунца: 36 530 000 000 km = 244,18 АЈ

Ексцентрицитет елиптичне орбите око Сунца: 0,248 807 66

Време кретања по једној орбити: око 248 година

Плутонови сателити

  • Плутон
  • Харон
  • Стикс
  • Никс
  • Кербер
  • Хидра

Подаци:

Харон

Просечна удаљеност од Плутона: 19 600 km
Време кружења око Плутона: 6,387 дана
Пречник: 1208 km

Стикс

Просечна удаљеност од Плутона: 42 400 km
Време кружења око Плутона: 20,2 nap
Димензијa: 7 x 5 km

Никс

Просечна удаљеност од Плутона: 48 700 km
Време кружења око Плутона: 24,9 nap
Димензијa: 42 x 36 km

Кербер

Просечна удаљеност од Плутона: 57 750 km
Време кружења око Плутона: 32,2 nap
Димензије: 12 x 4,5 km

Хидра

Просечна удаљеност од Плутона: 64 750 km
Време кружења око Плутона: 38,2 nap
Димензијa: 55 x 40 km

Плутон, патуљаста планета

  • Картографисане површине

Димензије

  • Плутон
  • Харон
  • Стикс
  • Никс
  • Кербер
  • Хидра

Земља
Пречник: 12 756 km
Маса: 5,974 · 10²⁴ kg

Плутон
Пречник: 2370 km
Маса: 1,305 · 10²² kg

Харон
Пречник: 1208 km
Маса: 1,59 · 10²¹ kg

Стикс Димезија: 7 x 5 km

Никс
Димензија: 42 x 36 km

Кербер
Димензија: 12 x 4,5 km

Хидра
Димензија: 55 x 40 km

Ракета носач

  • прва фаза убрзања
  • RD-180 главни мотор - При лансирању обезбеђује силу потиска од 382 тоне.
  • погонска ракета на чврсто гориво - Помажу убрзање ракете при лансирању, укупно их је било 5 комада.
  • друга фаза убрзања (Центаур)
  • RL-10 мотор - Палили су га два пута у кентаур фази, помогао је улазак у Сунчев систем.
  • облога површине - Ова облога штити свемирску сонду приликом лансирања.
  • трећа фаза убрзања
  • Star 48 B мотор - Коришћен је у трећој фази убрзања за усмерење свемирске сонде на своју путању у смеру Јупитера.
  • свемирска сонда - Малих је димензија (од прилике величине клавира), при лансирању маса ове сонде износи 500 килограма. На себи носи 7 научних инструмената.

Фазе лансирања:

0:00:00 Лансирање ракете Атлас

0:01:47 Одвајање 5 погонских ракета на чврсто гориво

0:03:23 Одвајање заштитног омотача на врху ракете

0:04:33 Заустављање и одвајање главног погонског мотора

0:04:43 Покретање Кентаур степена

0:41:59 Заустављање и одвајање Кентаур степена

0:42:37 Покретање погонског мотора Стар 48 B

0:47:32 Одвајање погонског мотора Стар 48 B

Свемирска сонда Нови Хоризонти

  • LORRI - Телескопска камера пречника 20 центиметара. Може снимити фотографије са релативно великих удаљености.
  • Ралф - Камера која снима снимке у боји и у инфрацрвеном спектометру, служи за испитивање геолошких и морфолошких састава површине, као и за испитивање тенмпературе.
  • REX - Инструмент за анализу притиска, температуре и густине атмосфере.
  • SWAP - Инструмент за испитивање Сунчевог ветра око Плутона.
  • PEPSSI - Инструмент за испитивање околине плазме око Плутона.
  • SDC - Уређај који су конструисали студенти, служи за мерење и мапирање концентрације и поделе прашине у Сунчевом систему.
  • RTG - Радиоизотопски термоелектрични генератор. Обезбеђује напајање свемирске сонде енергијом.

Свемирска сонда Нови хоризонти је лансирана 19. јануара 2006. године. Њен циљ је истраживање система Плутон-Харон, Плутонова остала 4 природна сателита, као и објеката Којперовог појаса. До Плутона је сонда путовала 9 година и прешла 5 милијарди километара.

Сонда Нови хоризонти је са собом понела седам научних инструмената којима су израђене фотографије и вршено испитивање површине и атмосфере Плутона. Први пут се на оваквом путовању нашао и уређај који су конструисали студенти. Од 2012. до 2015. године овај уређај је вршио мерење и мапирање количине и расподеле прашине у Сунчевом систему.

Пут сонде

Нови хоризонти је прва свемирска сонда која је стигла до Плутона. Ово је уједно и прва мисија послата до дуалног система и ледене патуљасте планете.

Након лансирања, сонда је за мање од годину дана стигла до Јупитера. Овде је извела маневар гравитационе праћке. Циљ овог маневра био је повећање брзине кретања свемирске сонде коришћењем енергије планете поред које се креће. Ако се сонда у пролазу поред планете креће у смеру њеног кретања, гравитационо поље планете је повлачи са собом, дајући јој замах чиме јој се повећава брзина.

Након гравитационе помоћи Јупитера, брзина Нових хоризоната се повећала за 14 хиљада km/h, при чему је Јупитер изгубио 1/10²⁵ -ти део своје енергије.

Убрзана утицајем гравитационе енергије Јуптера, сонда Нови хоризонти је наставила пут према Плутону, поред кога је прошла 14. јула 2015. године током веома кратког времена.

Након проласка поред Плутона, свемирска сонда је наставила свој пут према Којперовом појасу. Њен нови циљ је 2014 MU69, планетарни објекат пречника 45 километара који се налази у Којперовом појасу на растојању од 43 АЈ од Сунца. Сонда ће 31. децембра 2019. године прићи овом небеском телу, а испитивање овог објекта ће нам пружити нове информације о раном стадијуму развоја Сунчевог система.

Резултати

  • Харон
  • Површина Харона
  • Плутон
  • Плутон: планине и равнице
  • Плава атмосфера Плутона
  • Садржај метана у леду Плутона
  • Плутон: планине Тартарус Дорса
  • Површина Плутона
  • Плутон: регија Томбауга
  • Плутон: разноврсност површина

Плутон

Површина:
- Фотографије високе резолуције површине Плутона
- Тачан пречник Плутона
- Око 3 km високе планине од воденог леда на површини Плутона
- Конвекцијска струјања у леденом покривачу
- Активни глечери натријума
- Лед угљенмоноксида, велике количине леда метана
- Црвенкасто-смеђу боју површине изазивају толини (једињења која настају сједињавањем метана и етана под утицајем УВ зрачења)
- Трагови који указују на геолошку активност

Атмосфера (тренутна атмосфера Плутона је слична Земљиној раној атмосфери):
- Веома низак површински притисак (Половина површинског притиска атмосфере Земље)
- иза Плутона на удаљености од 70-110 хиљада km налазе се јонизовани гасови који потичу из Плутонове атмосфере, а одувао их је Сунчев ветар

Површина:
- променљива површина (1000 km дугачки планински ланци, 8 km дубоки кањони)
- толини код северног пола

Анимација

  • Сунце
  • Меркур
  • Венера
  • Земља
  • Марс
  • Јупитер
  • Сатурн
  • Уран
  • Нептун
  • Плутон
  • Којперов појас
  • Соларни систем
  • Плутон
  • Харон
  • Стикс
  • Никс
  • Кербер
  • Хидра
  • Картографисане површине
  • прва фаза убрзања
  • RD-180 главни мотор - При лансирању обезбеђује силу потиска од 382 тоне.
  • погонска ракета на чврсто гориво - Помажу убрзање ракете при лансирању, укупно их је било 5 комада.
  • друга фаза убрзања (Центаур)
  • RL-10 мотор - Палили су га два пута у кентаур фази, помогао је улазак у Сунчев систем.
  • облога површине - Ова облога штити свемирску сонду приликом лансирања.
  • трећа фаза убрзања
  • Star 48 B мотор - Коришћен је у трећој фази убрзања за усмерење свемирске сонде на своју путању у смеру Јупитера.
  • свемирска сонда - Малих је димензија (од прилике величине клавира), при лансирању маса ове сонде износи 500 килограма. На себи носи 7 научних инструмената.
  • LORRI - Телескопска камера пречника 20 центиметара. Може снимити фотографије са релативно великих удаљености.
  • Ралф - Камера која снима снимке у боји и у инфрацрвеном спектометру, служи за испитивање геолошких и морфолошких састава површине, као и за испитивање тенмпературе.
  • REX - Инструмент за анализу притиска, температуре и густине атмосфере.
  • SWAP - Инструмент за испитивање Сунчевог ветра око Плутона.
  • PEPSSI - Инструмент за испитивање околине плазме око Плутона.
  • SDC - Уређај који су конструисали студенти, служи за мерење и мапирање концентрације и поделе прашине у Сунчевом систему.
  • RTG - Радиоизотопски термоелектрични генератор. Обезбеђује напајање свемирске сонде енергијом.

Нарација

Све до 2006. године научници су сматрали да је Плутон најмања и најудаљенија планета Сунчевог система. Удаљеност Плутона од Сунца је око 39,5 пута већа од удаљености Земље од Сунца.

Плутон је највећа патуљаста планета са пречником мањим од пречника Месеца. Састоји се од материјала сабијених на високој температури. Његову површину углавном чине замрзнути азот и метан који се током дана топе и формирају танку атмосферу.

Највећи Плутонов природни сателит је Харон. Деценијама је сматран јединим Плутоновим пратиоцем, међутим, 2005. године отркивена су још четири природна сателита. Ови сателити су по величини: Хидра, Никс, Кербер и Стикс.

Пречник Плутона износи 2372 km, што је 19% пречника Земље. Како Харон у односу на Плутона има значајне димензије, а маса му чини половину масе Плутона, систем Плутон-Харон је у прошлости назван дуалном планетом. Пречник осталих сателита није већи од 60 километара.

Циљ свемирске сонде Нови хоризонти је истраживање Плутона и његових природних сателита, као и објеката Којперовог појаса. Сонда је са собом понела седам научних инструмената којима су израђене фотографије и вршено испитивање површине и атмосфере Плутона. Први пут се на оваквом путовању нашао и уређај који су конструисали студенти. Од 2012. до 2015. године овај уређај је вршио мерење и мапирање количине и расподеле прашине у Сунчевом систему.

Свемирска сонда Нови хоризонти је лансирана 19. јануара 2006. године. До Плутона је путовала 9 година и прешла 5 милијарди километара. Нови хоризонти је прва свемирска сонда која је стигла до Плутона. Ово је уједно и прва мисија послата до дуалног система и ледене патуљасте планете. Након лансирања, сонда је за мање од годину дана стигла до Јупитера. Овде је извела маневар гравитационе праћке.

Циљ овог маневра је повећање брзине кретања свемирске сонде коришћењем енергије планете поред које се креће. Сонда се у пролазу поред планете креће у смеру њеног кретања, гравитационо поље планете повлачи сонду са собом, дајући јој замах чиме јој се повећава брзина. Након гравитационе помоћи Јупитера, брзина Нових хоризоната се повећала за 14 хиљада km/h, при чему је Јупитер изгубио 1/10²⁵ -ти део своје енергије.

Убрзана утицајем гравитационе енергије Јуптера, сонда Нови хоризонти је наставила пут према Плутону, поред кога је прошла 14. јула 2015. године током веома кратког времена. Након проласка поред Плутона, свемирска сонда је наставила свој пут према Којперовом појасу. Њен нови циљ је 2014 MU69, планетарни објекат пречника 45 километара који се налази у Којперовом појасу на растојању од 43 АЈ од Сунца. Испитивање овог објекта ће нам пружити нове информације о раном стадијуму развоја Сунчевог система. Сонда ће 31. децембра 2019. године прићи овом небеском телу.

Захваљујући сонди сазнали смо следеће појединости о Плутону: тачан пречник који је већи него што се до сада претпостављало. Површина Плутона је црвенкасто-смеђе боје и много је разноврснија, сложенија него што су научници до сада сматрали. Површински притисак је мањи од очекиваног. Атмосферу Плутона Сунчев ветар постепено одувава, баш као што је чинио и са раном атмосфером Земље. Површина Харона је исто тако разнолика са црвенкасто-смеђом бојом на половима.

Повезани додаци

Свемирски телескоп Кеплер

Уз помоћ свемирског телескопа Кеплер тражимо планете налик Зељи погодним за живот ван...

Свемирске сонде Војаџер

Свемирске сонде Војаџер су напустиле Сунчев систем. Врше разна испитивања, осим тога носе...

Свемирски телескоп Хабл

На рад свемирског телескопа Хабл не утичу атмосферске промене.

Мисија Зора (Dawn)

Проучавање астероида Весте и Цереса помоћи ће нам да боље упознамо рану историју Соларног...

Плутон-Харонов систем

Највећи пратилац патуљасте планете Плутон је Харон.

Планете, величине

Око Сунца круже унутрашње стеновите планете, и спољашњи, гасовити џинови.

Кеплерови закони

Кеплерови закони описују кретање планета око Сунца.

Рађање Соларног система

Пре око 4.600 милијарди година Сунце и планете су настале из кондензованог облака...

Фузиони реактор

Фузија атомског језгра ће постати еколошки прихватљив и практично неограничен извор енергије.

Истраживање планете Марс

Структура планете и евентуални трагови живота се истражују уз помоћ свемирских сонди и...

Типови вештачких сателита

Вештачки сателити око Земље се употребљавају за цивилне и војне потребе.

Венера

Венера је друга планета по удаљености од Сунца. По сјају је друго небеско тело на ноћном...

Уран

Седма планета од Сунца, једна од гасовитих џинова.

Сатурн

Друга планета Соларног система по величини, препознатљива по типичним прстеновима.

Нептун

Нептун је осма, наудаљенија планета Соларног система, а уједно и најмањи од гасовитих џинова.

Меркур

Меркур је најмања планета Соларног система, а уједно је и најближи Сунцу.

Марс

На црвеној планети се траже трагови воде и живота.

Јупитер

Јупитер је највећа планета Соларног система, маса му је два и по пута већа од свих...

Планета Земља

Земља је планета стеновитог типа, која има атмосферу са кисеоником и чврсту кору.

Соларни систем, орбита кретања планета

Орбита кретања осам планета око Сунца је елиптична.

Међународна свемирска станица

Свемирска станица је изграђена заједничким снагама 16 држава, и обезбеђује стално...

Развој небеске механике

Ова анимација нас уводи у студије астронома и физичара који су у основи променили наш...

Свемирски лет Јурија Гагарина (1961)

Гагарин је 12. априла 1961. године кренуо из совјетског Бајконура свемирском летелицом...

Занимљиве географске чињенице - Астрономија

Наш Сунчев систем располаже бројним занимљивостима.

Спутњик-1 (1957)

Совјетски вештачки сателит је као први избачен у орбиту октобра 1957. године. Лансиран је...

Спејс-шатл (свемирска летелица)

Те вишекратне свемирске летелице су америчкој свемирској агенцији (НАСА) служиле за...

The Cassini-Huygens Mission (1997-2017)

The Cassini spacecraft was exploring Saturn and its moons for nearly 20 years.

Added to your cart.