Корпа је празна

Куповина

Комад: 0

Укупно: 0,00

0

Мишићна ткива

Мишићна ткива

У нашем организму имамо три врсте мишићних ткива: глатко, скелетно и срчано.

Биологија

Ознаке

мишићно ткиво, Ткиво, глатких мишића, срчаног мишића, попречно-пругасто ткиво, скелетни мишић, Функција мишића, мишића влакна, ћелија мишића, вретенаста мишићна ћелија, перисталтика, човек, животињска ткива, биологија

Повезани додаци

Питања

  • У којој врсти мишића се налазе неправилно распоређени актин и миозин?
  • Која је врста мишића повезана са костима?
  • Који се тип мишићног ткива састоји од издужених ћелија вретенастог облика?
  • Да ли је тачно да се ткиво срчаног мишића састоји од неразгранатих влакана?
  • На који се тип мишића односи особина да је веома јак и неуморан?
  • Да ли је тачно да само скелетни мишићи имају пругасту попречну структуру?
  • Који тип мишића учествује у кретању човека?
  • Где се у нашем телу налази Ебертова линија?
  • Да ли је тачно да су скелетни мишићи састављени од мултинуклеарних мишићних влакана код којих ћелије нису раздвојене?

Сцене

Локација мишићних ткива

  • вретенаста мишићна ћелија - Распоред мишићних беланчевина – актина и миозина – је у овим влакнима неправилан. Стога ова влакна немају пругасти облик у попречном пресеку.
  • језгро - Имају издужени облик и налазе се у средини ћелије.
  • Ебертова линија - Формирају ћелије влакна срчаног мишића. Међу ћелијама се налазе и Ебертове линије.
  • језгро - Налазе се у средини ћелије.
  • разграната мишићна ћелија - Ове ћелије формирају издужена, разграната влакна. Распоред мишићних беланчевина – актина и миозина – је у овим влакнима правилан. Стога ова влакна имају пругасти облик у попречном пресеку.
  • полинуклеарно влакно - Попречно-пругаста мишићна ткива се састоје од полинуклеарних влакана насталих спајањем већег броја мишићних ћелија.
  • језгро - Потиснуте су према мембрани мишићног влакна.

Глатки мишић

  • вретенаста мишићна ћелија - Распоред мишићних беланчевина – актина и миозина – је у овим влакнима неправилан. Стога ова влакна немају пругасти облик у попречном пресеку.
  • језгро - Имају издужени облик и налазе се у средини ћелије.
  • Ебертова линија - Формирају ћелије влакна срчаног мишића. Међу ћелијама се налазе и Ебертове линије.
  • језгро - Налазе се у средини ћелије.
  • разграната мишићна ћелија - Ове ћелије формирају издужена, разграната влакна. Распоред мишићних беланчевина – актина и миозина – је у овим влакнима правилан. Стога ова влакна имају пругасти облик у попречном пресеку.
  • полинуклеарно влакно - Попречно-пругаста мишићна ткива се састоје од полинуклеарних влакана насталих спајањем већег броја мишићних ћелија.
  • језгро - Потиснуте су према мембрани мишићног влакна.

Срчани мишић

  • вретенаста мишићна ћелија - Распоред мишићних беланчевина – актина и миозина – је у овим влакнима неправилан. Стога ова влакна немају пругасти облик у попречном пресеку.
  • језгро - Имају издужени облик и налазе се у средини ћелије.
  • Ебертова линија - Формирају ћелије влакна срчаног мишића. Међу ћелијама се налазе и Ебертове линије.
  • језгро - Налазе се у средини ћелије.
  • разграната мишићна ћелија - Ове ћелије формирају издужена, разграната влакна. Распоред мишићних беланчевина – актина и миозина – је у овим влакнима правилан. Стога ова влакна имају пругасти облик у попречном пресеку.
  • полинуклеарно влакно - Попречно-пругаста мишићна ткива се састоје од полинуклеарних влакана насталих спајањем већег броја мишићних ћелија.
  • језгро - Потиснуте су према мембрани мишићног влакна.

Попречно-пругасти (скелетни) мишић

  • вретенаста мишићна ћелија - Распоред мишићних беланчевина – актина и миозина – је у овим влакнима неправилан. Стога ова влакна немају пругасти облик у попречном пресеку.
  • језгро - Имају издужени облик и налазе се у средини ћелије.
  • Ебертова линија - Формирају ћелије влакна срчаног мишића. Међу ћелијама се налазе и Ебертове линије.
  • језгро - Налазе се у средини ћелије.
  • разграната мишићна ћелија - Ове ћелије формирају издужена, разграната влакна. Распоред мишићних беланчевина – актина и миозина – је у овим влакнима правилан. Стога ова влакна имају пругасти облик у попречном пресеку.
  • полинуклеарно влакно - Попречно-пругаста мишићна ткива се састоје од полинуклеарних влакана насталих спајањем већег броја мишићних ћелија.
  • језгро - Потиснуте су према мембрани мишићног влакна.

Анимација

  • вретенаста мишићна ћелија - Распоред мишићних беланчевина – актина и миозина – је у овим влакнима неправилан. Стога ова влакна немају пругасти облик у попречном пресеку.
  • језгро - Имају издужени облик и налазе се у средини ћелије.
  • Ебертова линија - Формирају ћелије влакна срчаног мишића. Међу ћелијама се налазе и Ебертове линије.
  • језгро - Налазе се у средини ћелије.
  • разграната мишићна ћелија - Ове ћелије формирају издужена, разграната влакна. Распоред мишићних беланчевина – актина и миозина – је у овим влакнима правилан. Стога ова влакна имају пругасти облик у попречном пресеку.
  • полинуклеарно влакно - Попречно-пругаста мишићна ткива се састоје од полинуклеарних влакана насталих спајањем већег броја мишићних ћелија.
  • језгро - Потиснуте су према мембрани мишићног влакна.

Нарација

Заједничка особина мишићних ткива је њихова способност контракције уз помоћ мишићних протеина. Људски организам садржи три главне врсте мишићних ткива: глатка, попречно-пругаста (скелетна) и срчана. Глатка мишићна ткива су карактеристична за унутрашње органе, попречно-пругаста ткива граде попречно-пругасте мишиће, а срчано мишићно ткиво се налази само у срцу.

Глатка мишићна ткива су издржљива, али је њихова снага релативно мала. Ћелије овог ткива су издужене, имају вретенасти облик. Налазе се у унутрашњим органима, а поред осталог имају улогу у перисталтичком кретању цревног тракта, контракцији материце приликом порођаја, секрецији жлезда, као и у регулисању крвног притиска стезањем и ширењем крвних жила. Глатка мишићна ткива функционишу независно од наше воље.

Ћелије срчаног мишића обликују дуга, разграната влакна. На рубовима ћелија можемо видети Ебертове линије. Срчани мишић је снажан, неуморан мишић са великим радним капацитетом, а налази се у срцу. Састоји се од разгранатих ћелија које омогућавају брз пренос нервних импулса. У стању мировања наше срце изврши око 72 откуцаја у минуту, односно, више од сто хиљада откуцаја на дан. То значи да се у периоду од 70 година, срчани мишић стегне преко 2 милијарде пута.

Полинуклеарна влакна настала спајањем већег броја мишићних ћелија граде попречно-пругаста мишићна ткива. Језгра њихових ћелија су потиснута према мембранама. Ова мишићна влакна нису разграната, а карактеристише их пругасти изглед у попречном правцу, што је последица правилног распореда мишићних беланчевина. Ова врста влакана гради наше скелетне мишиће. Скелетни мишићи су тетивама повезани за кости и чине активни део наших органа за кретање. Попречно-пругасти мишићи су способни да издрже велики напор, али се и лако умарају. Након интензивног рада потребан им је одмор. На њих можемо утицати својом вољом.

Повезани додаци

Анатомија мишића

Анимација нам приказује фину структуру и функционисање мишића, све до молекуларног нивоа.

Људски мишићи

Попречно-пругасти мишићи су активни део мишићног система: пријањају на кости, и померају их.

Рефлекс колена

Рефлекс колена потиче из кичмене мождине, а реакција је на истезање испружача.

Мишићи надлактице

Руке покрећу мишићи прегибачи и опружачи.

Рефлекс боли

Рефлекс боли истиче из кичмене мождине, и служи удаљавању од штетних надражаја.

Систем формирања и тока електричних импулса у срцу

Наше срце само производи електричне импулсе који су му потребни за рад. Регистровањем...

Анатомија кичмене мождине

Кичмена мождина је део централног нервног система, налази се у кичменом каналу, од ње...

Људска крв

Људска крв се састоји од крвних ћелија (црвених и белих крвних зрнаца и крвних плочица) и...

Покровно епителско ткиво

Спољашње и унутрашње површине животињског тела прекрива покровно епителско ткиво.

Нервне ћелије и нервно ткиво

Нервне ћелије су специјализоване за преношење електичних сигнала.

Кости доњег уда

Кости доњег уда граде појас и скелет саме ноге.

Везивна ткива

Садрже влакнасто, масно, хрскавичаво и коштано ткиво, као и крв.

Слојеви коже

Кожа је омотач нашег тела, три главна слоја су покожица, крзно и кожне жлезде.

Срце

Централна пумпа кардиоваскуларног система, која се стеже и опушта више милијарди пута...

Животињска и биљна ћелија, органеле

У еукариотским ћелијама се налазе бројне органеле.

Кости надлактице

Кости горњих екстремитета граде рамени појас и скелет саме надлактице.

Нивои биолошке организације

Ова анимација приказује организацију живог света од нивоа јединке до нивоа ћелије.

Срчани инфаркт

До инфаркта долази због закрчавања крвних судова. Један је од најчешћих узрока смрти.

Added to your cart.