Корпа је празна

Куповина

Комад: 0

Укупно: 0,00

0

Месец

Месец

Месец је Земљин једини сателит

Географија

Ознаке

Месец, Настајање Месеца, сателит, Земља, Сунчев систем, орбита оф тхе Моон, равна кружења Урана, астрономија, орбитални период, физички, Површина Месеца, моон пхасе, географија, физика

Повезани додаци

Сцене

Орбита Земље

  • Месец
  • Земља
  • Сунце
  • орбита Земље
  • време кружења: 365,25 дана
  • просечна удаљеност од Сунца: 149 600 000 km

Земља је трећа по реду планета Сунчевог система. Она је пета по величини, и највећа терестричка планета у смислу пречника, масе и густине. Једина је позната планета у свемиру на којој постоји живот. Према досадашњим сазнањима, настала је пре 4,57 милијарди година, а милијарду година касније, на површини Земље појавили су се и први облици живота.

Док Земља изврши једну ротацију око Сунца, окрене се 365,25 пута око своје осе. То је временски период од једне године. Орбитална брзина Земље је 30 km/s.

Нагиб Земљине осе на површину кретања износи 23,5°, што резултира појавом променљивог упадног угла сунчеве светлости на исто место, услед чега се смењују годишња доба. Наша планета изврши једну ротацију око Сунца током 24 сата. Услед центрифугалне силе изазване ротацијом, облик планете је помало спљоштен.

Једини природни сателит Земље је Месец, настао пре око 4,53 милијарди година. Месечева гравитација узрокује плиму и осеку, услед чега је оса Земљиног окретања скоро непрестано под нагибом, а такође и незнатно успорава Земљину ротацију (током 100 година, дужина дана се повећава за 0,002 секунде).

Орбита Месеца

  • Земља
  • Месец
  • орбита Месеца
  • време кружења: 27,3 дана
  • перигеј: 363 104 km
  • апогеј: 405 696 km
  • раван орбита Месеца
  • раван орбита Земље

Месец је настао недуго после формирања планета, као резултат судара младе Земље и још једне древне планете величине Марса. При судару, са површине Земљине коре избачена је у орбиту велика количина материјала којa је, формирајући диск, кружила око Земље. Услед дејства судара материјал диска је убрзо постао сферног облика и тако је формиран Месец. Тада је био око 20 пута ближи Земљи него данас. Пречник Месеца износи око четвртину пречника Земље што га чини изузетно великим сателитом у унутрашњем Сунчевом систему. У поређењу са планетом од које је настао, Месец је највећи природни сателит Сунчевог система.

У свом кретању око Сунца, Земља и Месец ротирају око свог заједничког центра равнотеже који се налази испод површине Земље. Месечева путања је у такозваној синхроној ротацији око Земље: оса ротације и орбитални период наше планете и њеног пратиоца се подударају, тако да је Месец увек истом страном окренут према нама. Његов орбитални период износи 27,32 дана, а период Месечеве мене (време које прође од једног пуног месеца до следећег пуног месеца) траје 29,53 дана.

Веома је важан утицај Месеца на Земљу. Без њега, многе појаве би се одвијале другачије. Месец је имао и велики утицај на еволуцију: плима и осека су утицале на ширење живота из мора на копно; наш пратилац је утицао на стабилност нагиба Земљине осе, што је осигурало релативно константну климу. Важан ефекат плиме и осеке на Земљу је и успоравање ротације наше планете око своје осе, што значи споро повећавање дужине дана. Пре 400 милиона година, једна година је трајала 400 дана, а дужина дана је била само 21,8 часова. Високе плиме, изазване Месечевом гравитацијом, повратно утичу и на његово кретање: Месец се лагано удаљава од Земље, његова путања расте 4 cm годишње.

Месец

  • Монте Алпи
  • море Кишe
  • море Хладноће
  • море Ведрине
  • море Спокојства
  • море Плодонсти
  • море Кризе
  • море Нектара
  • море Облака
  • море Влаге
  • море Познанства
  • Источно море
  • Смитово море
  • Океан олуја
  • планина Карпати
  • планина Јура
  • планина Кавказ
  • планина Апенини
  • планина Таур
  • планина Пиренеји
  • планина Кордиљери
  • кратер Платон
  • кратер Коперник
  • кратер Гагарин
  • кратер Силард
  • кратер Жигмонди
  • плато са друге стране Месеца
  • кратер Бољаи
  • кратер Етвес
  • кратер Пастер

Површина

  • Монте Алпи
  • море Кишe
  • море Хладноће
  • море Ведрине
  • море Спокојства
  • море Плодонсти
  • море Кризе
  • море Нектара
  • море Облака
  • море Влаге
  • море Познанства
  • Источно море
  • Смитово море
  • Океан олуја
  • планина Карпати
  • планина Јура
  • планина Кавказ
  • планина Апенини
  • планина Таур
  • планина Пиренеји
  • планина Кордиљери
  • кратер Платон
  • кратер Коперник
  • кратер Гагарин
  • кратер Силард
  • кратер Жигмонди
  • плато са друге стране Месеца
  • кратер Бољаи
  • кратер Етвес
  • кратер Пастер

Месец је пети највећи сателит у Сунчевом систему. Окреће се око Земље на удаљености од 384.000 километара. Његов пречник је као четвртину Земљиног. Маса Земље је 81 пута већа од масе Месеца. Стога је његова гравитација слабија. Температура на његовој површини достиже 130⁰C у току дана, али услед јаког топлотног загревања спушта се на -160⁰C ноћу.

Његову површину чине углавном вулканске стене, прекривене дебелим слојем прашине. Можемо да уочимо тамније, дубље басене, такозвана мора, и светлије, више платое по Месецу. Басени, са планинама и кратерима који их окружују, настали су услед удара џиновских метеора. Међутим, вулкански слој стена и кратера, који су настали геолошким процесима, указују на то да су некада на Месецу постојали активни вулкани.

Колико се зна, Месец је једино небеско тело осим Земље на које је човек крочио својом ногом. Амерички председник Џон Ф. Кенеди је 25. маја 1961. године објавио да ће у току те деценије човек отићи на Месец и безбедно се вратити на Земљу.

Прва мисија са људском посадом, Аполо 11, кренула је у јулу 1969. године, а први људи који су 21. јула закорачили на Месец су били Нил Армстронг и Баз Олдрин. „Ово је мали корак за човека, али велики за човечанство.“ Ово су биле прве речи које је Армстронг изговорио док је излазио из лунарног модула.

Пресек Месеца

  • омотач - На страни окренутој Земљи, дебљина му је 19 km, а на супротној страни 50-60 km; лунарна мора се састоје од базалта, док су висоравни сачињенe од бреча и стена насталих сударима метеора.
  • омотач - Дели се на два дела: спољни и унтрашњи плашт. Спољни плашт се састоји од чврстог, а унутрашњи од делимично отопљеног материјала. Слој дебљине 1.200 km, углавном се састоји од кисеоника, силиката, магнезијума, гвожђа, калцијума и алуминијума.
  • jезгро - Пречника 450-500 km, спољно језгро је дебљине 300-350 km, а састоји се од истопљених стена, док се унутрашње језгро, пречника 150-160 km, састоји од гвожђа и сумпора.

Нарација

  • Монте Алпи
  • море Кишe
  • море Хладноће
  • море Ведрине
  • море Спокојства
  • море Плодонсти
  • море Кризе
  • море Нектара
  • море Облака
  • море Влаге
  • море Познанства
  • Источно море
  • Смитово море
  • Океан олуја
  • планина Карпати
  • планина Јура
  • планина Кавказ
  • планина Апенини
  • планина Таур
  • планина Пиренеји
  • планина Кордиљери
  • кратер Платон
  • кратер Коперник
  • кратер Гагарин
  • кратер Силард
  • кратер Жигмонди
  • плато са друге стране Месеца
  • кратер Бољаи
  • кратер Етвес
  • кратер Пастер
  • Земља
  • Месец
  • орбита Месеца
  • време кружења: 27,3 дана
  • перигеј: 363 104 km
  • апогеј: 405 696 km
  • раван орбита Месеца
  • раван орбита Земље
  • омотач - На страни окренутој Земљи, дебљина му је 19 km, а на супротној страни 50-60 km; лунарна мора се састоје од базалта, док су висоравни сачињенe од бреча и стена насталих сударима метеора.
  • омотач - Дели се на два дела: спољни и унтрашњи плашт. Спољни плашт се састоји од чврстог, а унутрашњи од делимично отопљеног материјала. Слој дебљине 1.200 km, углавном се састоји од кисеоника, силиката, магнезијума, гвожђа, калцијума и алуминијума.
  • jезгро - Пречника 450-500 km, спољно језгро је дебљине 300-350 km, а састоји се од истопљених стена, док се унутрашње језгро, пречника 150-160 km, састоји од гвожђа и сумпора.
  • Земља
  • Сунце
  • орбита Земље
  • време кружења: 365,25 дана
  • просечна удаљеност од Сунца: 149 600 000 km

Месечеве мене

Помрачење Месеца

Нарација

Земља је трећа планета од Сунца у Сунчевом систему. Док се Земља једном окрене око Сунца, обрне се око своје осе око 365,25 пута. Ово кретање Земље чини једну годину. Наша планета се окрене (у односу на Сунце) једном у свака 24 часа.

Једини природни сателит Земље је Месец, настао пре око 4,53 милијарди година. Месец је настао недуго после формирања планета, као резултат судара младе Земље и још једне древне планете величине Марса. При судару, са површине Земљине коре у орбиту је избачена велика количина материјала којa је, формирајући диск, кружила око Земље. Услед дејства овог судара материјал диска је убрзо постао сферног облика и тако је формиран Месец. Тада је био око 20 пута ближи Земљи него данас.

У свом кретању око Сунца, Земља и Месец ротирају се око заједничког центра равнотеже који се налази испод површине Земље. Месечева путања је у такозваној синхроној ротацији око Земље: оса ротације и орбитални период наше планете и њеног пратиоца се подударају, тако да је Месец увек истом страном окренут према нама. Његов орбитални период износи 27,32 дана, а период Месечеве мене (време које прође од једног пуног месеца до следећег пуног месеца) траје 29,53 дана.

Веома је важан утицај Месеца на Земљу. Без њега, многе појаве би се одвијале другачије. Месец је имао и велики утицај на еволуцију: плима и осека су утицале на ширење живота из мора на копно; наш пратилац је утицао на стабилност нагиба Земљине осе, што је осигурало релативно константну климу. Важан ефекат плиме и осеке на Земљу јесте и успоравање ротације наше планете око своје осе, што значи постепено повећавање дужине дана. Пре 400 милиона година, једна година је трајала 400 дана, а дужина дана је била само 21,8 часова. Високе плиме, изазване Месечевом гравитацијом, повратно утичу и на његово кретање: Месец се лагано удаљава од Земље, његова путања расте 4 cm годишње.

Месец је пети највећи сателит у Сунчевом систему. Окреће се око Земље на удаљености од 384.000 километара. Његов пречник износи четвртину Земљиног. Његова маса је само осамдесет први део Земљине. Стога је његова гравитација слабија. Температура на његовој површини достиже 130⁰C у току дана, али услед јаког загревања спушта се на -160⁰C ноћу.

Његова површину чине углавном вулканске стене, прекривене дебелим слојем прашине. Можемо да уочимо тамније, дубље басене, такозвана мора, и светлије, више платое по Месецу. Басени, са планинама и кратерима који их окружују, настали су услед удара џиновских метеора. Међутим, вулкански слој стена и кратера, који су настали геолошким процесима, указују на то да су некада на Месецу постојали активни вулкани.

Колико се зна, Месец је једино небеско тело осим Земље на које је човек крочио својом ногом.

Унутрашњи састав Месеца је сличан Земљином, чине га кора, омотач и језгро. Чврста кора је дебела 20-60 km и чине је вулканске стене. Горњи омотач је такође чврст, са делимично истопљеним слојем испод. Омотач има дебљину од 1.200 km. Спољашње језгро је дебљине 300–350 km и чине га истопљене материје, док је унутрашње језгро чврсто и има пречник од 150 km.

Повезани додаци

Месечеве мене

Док Месец кружи око Земље, видљивост његове осветљене хемисфере се непрекидно мења.

Помрачење Месеца

Помрачење Месеца се догађа приликом проласка Месеца кроз Земљине конусне сенке.

Плима и осека

Плима и осека је појава подизања и спуштања нивоа Земљаних океана услед деловања...

Настанак Земље и Месеца

Анимација приказује настанак Земље и Месеца.

Планета Земља

Земља је планета стеновитог типа, која има атмосферу са кисеоником и чврсту кору.

Слетање на Месец 20. јула 1969. године

Нил Армстронг, члан посаде лунарног возила Аполо 11 је био први човек који је ступио на...

Мисија Аполо 15 (лунарно возило)

Анимација нам приказује лунарно возило са два седишта коришћено у америчкој мисији Аполо 15.

Рађање Соларног система

Пре око 4.600 милијарди година Сунце и планете су настале из кондензованог облака...

Јупитер

Јупитер је највећа планета Соларног система, маса му је два и по пута већа од свих...

Помрачење Сунца

Када се Сунце, Месец и Земља нађу на истој линији, Месец може делимично или потпуно...

Типови вештачких сателита

Вештачки сателити око Земље се употребљавају за цивилне и војне потребе.

Мерење времена

Први календари и инструменти за мерење времена користили су се у древним источним...

Спутњик-1 (1957)

Совјетски вештачки сателит је као први избачен у орбиту октобра 1957. године. Лансиран је...

Соларни систем, орбита кретања планета

Орбита кретања осам планета око Сунца је елиптична.

Сунце

Пречник Сунца је отприлике 109 пута већи од Земљиног. Углавном се састоји од водоника.

Експеримент месечевог радара (Золтан Бај,1946)

Мађарски научник је био први, коме је 1946. године успело детектирати снопове радарског...

Занимљиве географске чињенице - Астрономија

Наш Сунчев систем располаже бројним занимљивостима.

Added to your cart.