Корпа је празна

Куповина

Комад: 0

Укупно: 0,00

0

Марс

Марс

На црвеној планети се траже трагови воде и живота.

Географија

Ознаке

Марс, Марсви сателити, Сунчев систем, унутрашња планета, каменита планета, Фобос, Деимос, Сунце, планета, астрономија, географија

Повезани додаци

Сцене

  • Сунце
  • Меркур
  • Венера
  • Земља
  • Марс
  • Јупитер
  • Сатурн
  • Уран
  • Нептун

По својој удаљености од Сунца, Марс је четврта планета Сунчевог система, посматрано од Земље је најудаљенија унутрашња планета. Раздаљина од Сунца му је 1,52 пута већа од Земљине, пречник му износи око половине, а маса само око десетине Земљине масе.

Марс

  • ротациона оса Марса
  • нормална линија на раван кружења Марса
  • раван кружења Марса
  • орбита Марса око Сунца
  • екватор Марса
  • 25,19°

Подаци:

пречник: 6 794 km (0,53 пречника Земље)

маса: 6,4185 · 10²³ kg (0,107 масе Земље)

просечна густина: 3,93 g/cm³

површинска гравитација: 0,376 Земљине g

темппература површине: између –150 °C и +20 °C

број природних сателита: 2

период ротације око своје осе: 24 сата и 37 минута

нагиб осе: 23,2°

просечна удаљеност од Сунца: 227 936 637 km = 1,52 СГ =
12 светлосних минута

орбитални ексцентрицитет: 0,093412

орбитални период: 1,88 година

  • Северна ледена капа
  • Јужна ледена капа
  • равница Аркадија
  • равница Амазонис
  • равница Елизија
  • равница Акидалија
  • равница Утопија
  • планина Елизија
  • планина Олимп
  • земља Арабија
  • земља Темпе
  • земља Сиренијум
  • земља Ноахис
  • земља Тирена
  • земља Прометеј
  • земља Кимерија
  • земља Ксанте
  • земља Тарзис
  • долина Маринер
  • плато Солис
  • плато Хесперија
  • кратер фон Карман
  • базен Исидис
  • базен Хелас
  • базен Аргир

На површини северне хемисфере формирани су огромне вулканске мембране и уздиже се штит формиран од вулканске планине, док је јужна хемисфера прекривена ударним кратерима. Вероватно су кратери, висине и до 300 метара, неретко пречника и по више стотина километара, настали као последица удара астероида, што није изненађујуће, јер се многобројна свемирска тела крећу у близини Марсове путање. На јужној хемисфера Марса налазе се бројне долине кружног облика, међу којима је највећи басен Хелас, пречника 2000 km. Црвена боја површине планине настаје од песка и прашине богате оксидима гвожђа.

Највећи вулкан на Марсу је Олимп (Олимпус Монс), вулкански штит висине 25 километара. Кањон Долина Маринера, неколико стотина километара максималне ширине и 6 km дубине, налази се 4000 километара јужно од екватора.

Посебно су занимљиве поларне ледене капе, подручја где су стотине кратера делимично или потпуно напуњени ледом и сувим снегом. Тренутно не постоји вода на површини Марса, али постоје многи докази о њеном постојању у прошлости. Такође, на Марсу су откривене и топографске формације веома сличне исушеном речним кориту и седиментне масе настале депонијом наноса брзих река.

Фобос:

удаљеност од Марса: 9 377 km

максимални пречник: 22,2km

маса: 1,072 · 10¹⁶ kg

Орбита Фобоса око Марса траје око 8 часова, што је брже од једне ротације планете око своје осе. Снаге плиме и осеке непрекидно смањују његов полупречник орбите, тако да ће Фобос, на крају, пасти на површину Марса. Кратери и бразде на површини Фобоса указују на његову слојевиту структуру.

Дејмос:

удаљеност од Марса: 23 400 km

максимални пречник: 12,6 km

маса: 2 · 10¹⁵ kg

Тамну површину Дејмоса прекрива дебео слој прашине. Његова орбита је у сталној експанзији.

Пресек Марса

  • кора - Дебљина слоја око 200 km.
  • омотач - Пречника 1600 km, састоји се од магматских стена.
  • језгро - Пречника 3200 км, тренутно не знамо да ли се састоји од течних или чврстих метала.

Орбита Марса

  • Марс
  • Сунце
  • просечна удаљеност од Сунца: 227 936 637 км
  • време кружења: 1,88 година
  • орбита кружења Марса

Анимација

  • Сунце
  • Меркур
  • Венера
  • Земља
  • Марс
  • Јупитер
  • Сатурн
  • Уран
  • Нептун
  • ротациона оса Марса
  • нормална линија на раван кружења Марса
  • раван кружења Марса
  • орбита Марса око Сунца
  • екватор Марса
  • 25,19°
  • кора - Дебљина слоја око 200 km.
  • омотач - Пречника 1600 km, састоји се од магматских стена.
  • језгро - Пречника 3200 км, тренутно не знамо да ли се састоји од течних или чврстих метала.
  • Марс
  • Сунце
  • просечна удаљеност од Сунца: 227 936 637 км
  • време кружења: 1,88 година
  • орбита кружења Марса

Нарација

По својој удаљености од Сунца, Марс је четврта планета Сунчевог система. Због своје црвене боје, име је добио по римском богу рата. Марс је један од најстаријих римских богова. Први посматрачи Марса били су стари Египћани, спомињали су га под именом "Хорус на хоризонту". Осим Египћана, и стари Грци су се бавили посматрањем Марса. Око 300. године пре нове ере Аристотел је приметио да је удаљеност Марса од Земље већа од растојања између Земље и Месеца. Најпрецизнију путању Марса, свих времена, приказао је, крајем 16. века дански астроном Тихо Брахе.

Његов асистент, немачки астроном Јохан Кеплер је своја прва два закона планетарног кретања засновао на запажању кретања Марса.

1. Планете се крећу око Сунца елиптичном путањом, а Сунце је један од фокуса елипсе.

2. Растојање између планете и Сунца у једнаким временским интервалима описује једнаке површине. Планета се, на мањој удаљености креће брже, а на већој удаљености од Сунца, спорије.

Од 1877. године, када је Скјапарели открио мрежу линија на површини Марса, планета је постала предмет многобројних расправа. Многи су ову мрежу поистоветили са мрежом вештачких канала. Ово откриће је каснијим посматрањима, оповргнуто. Прва свемирска сонда у посети Марсу, била је Маринер 4, 1965. године. У наредном периоду, на десетине совјетских, америчких, европских и јапанских свемирских летилица (орбитер, лендер и ровер) је кренуло на Мрас, са циљем изучавања површине и климе. Најуспешнији међу њима су Маринер и Викинг програми, Марс Глобал Сурвајвер, Одисеј, МРО, Феникс и Марс Експрес. Огромну количину података су послали ровери Патфајндер, Спирит и Опортјунити, крећући се површином Марса.

По својој удаљености од Сунца, Марс је четврта планета Сунчевог система, посматрано од Земље је најудаљенија унутрашња планета. Раздаљина од Сунца му је 1,52 пута већа од Земљине, пречник му износи око половине, а маса само око десетине Земљине масе.

Марс је стеновита терестичка планета (Земљиног типа). На површини северне хемисфере формиране су огромне вулканске мемране и уздиже се штит формиран од вулканске планине, док је јужна хемисфера прекривена ударним кратерима. Вероватно су кратери, висине и до 300 метара, неретко пречника и по више стотина километара, настали као последица удара астероида, што није изненађујуће, јер се многобројна свемирска тела крећу у близини Марсове путање. На јужној хемисфери Марса налазе се бројне долине кружног облика, међу којима је највећи басен Хелас, пречника 2000 km. Црвена боја површине планине настаје од песка и прашине богате оксидима гвожђа.

Највећи вулкан на Марсу је Олимп (Олимпус Монс), вулкански штит висине 25 километара. Кањон Долина Маринера, неколико стотина километара максималне ширине и 6 km дубине, налази се 4000 километара јужно од екватора. Посебно су занимљиве поларне ледене капе, подручја где су стотине кратера делимично или потпуно напуњене ледом и сувим снегом. Тренутно не постоји вода на површини Марса, али постоје многи докази о њеном постојању у прошлости. Такође, на Марсу су откривене и топографске формације веома сличне исушеном речним кориту и седиментне масе настале депонијом наноса брзих река.

Атмосфера Марса је веома ретка, састоји се од 96% угљен диоксида, остатак чине азот и аргон, а кисеоник и водена пара се налазе у траговима. Ваздушни притисак износи отприлике стоти део ваздушног притиска Земље. Посматрано са Марса, небо није плаве боје, као код нас при јасном времену, него црвено-наранџасте или ружичасте боје.

Клима је веома оштра (просечна температура износи: -63 °C), те су поларне области прекривене поларним леденим капама, сувим ледом, сачињеног од угљен-диоксида. Године на Марсу су двоструко дуже од земаљских година. Годишња доба трају двоструко дуже него на Земљи и много су екстремнија. Током зиме у јужној хемисфери Марса јужна поларна капа може да прекрије и половину јужне полулопте, а током летњег периода, на истом подручју, ледена капа готово у целости нестаје. Сличне појаве се могу уочити и на северној хемисфери. Магнетно поље Марса је изузетно слабо. Позната су два Марсова сателита: Фобос и Дејмос. Неправилног су облика, вероватно заробљени астероиди. Оба сателита је открио Асаф Хол, 1877. године. Названи су по ликовима из грчке митологије, синовима грчког бога рата Ареса. Значење им је: дејмос - ужас и фобос - страх.

Орбита Фобоса око Марса траје око 8 часова, што је брже од једне ротације планете око своје осе. Снаге плиме и осеке непрекидно смањују његов полупречник орбите, тако да ће Фобос, на крају, пасти на површину Марса. Кратери и бразде на површини Фобоса указују на његову слојевиту структуру.

Тамну површину Дејмоса прекрива дебео слој прашине. Његова орбита је у сталној експанзији.

Повезани додаци

Истраживање планете Марс

Структура планете и евентуални трагови живота се истражују уз помоћ свемирских сонди и...

Планете, величине

Око Сунца круже унутрашње стеновите планете, и спољашњи, гасовити џинови.

Соларни систем, орбита кретања планета

Орбита кретања осам планета око Сунца је елиптична.

Рађање Соларног система

Пре око 4.600 милијарди година Сунце и планете су настале из кондензованог облака...

Мисија Нових хоризоната

Свемирска летелица Нови хоризонти (енг. New Horizons) је лансирана 2006. године са циљем...

Кеплерови закони

Кеплерови закони описују кретање планета око Сунца.

Млечни пут

Наша галаксија има пречник од око 100.000 светлосних година; у њој се налази више од 100...

Венера

Венера је друга планета по удаљености од Сунца. По сјају је друго небеско тело на ноћном...

Уран

Седма планета од Сунца, једна од гасовитих џинова.

Сатурн

Друга планета Соларног система по величини, препознатљива по типичним прстеновима.

Нептун

Нептун је осма, наудаљенија планета Соларног система, а уједно и најмањи од гасовитих џинова.

Меркур

Меркур је најмања планета Соларног система, а уједно је и најближи Сунцу.

Јупитер

Јупитер је највећа планета Соларног система, маса му је два и по пута већа од свих...

Планета Земља

Земља је планета стеновитог типа, која има атмосферу са кисеоником и чврсту кору.

Сунце

Пречник Сунца је отприлике 109 пута већи од Земљиног. Углавном се састоји од водоника.

Структура Земље (средњи степен)

Унутрашњост Земље се састоји од више сферичних слојева.

Мисија Зора (Dawn)

Проучавање астероида Весте и Цереса помоћи ће нам да боље упознамо рану историју Соларног...

Плутон-Харонов систем

Највећи пратилац патуљасте планете Плутон је Харон.

The Cassini-Huygens Mission (1997-2017)

The Cassini spacecraft was exploring Saturn and its moons for nearly 20 years.

Added to your cart.