Корпа је празна

Куповина

Комад: 0

Укупно: 0,00

0

Људско тело (мушко)

Људско тело (мушко)

Анимација нам приказује главне системе људског тела.

Биологија

Ознаке

тело, мушко тело, људско тело, Организам, пробавни систем, Респираторни систем, кожа, Циркулаторни систем, Мишићи, скелет, Лимфни систем, Систем за излучивање, гениталије, nervni sistem, Ендокрини систем, Полни органи, Пробавни тракт, дисање, покривач, cirkulatorni sistem, пробава, Imuni sistem, уклањање, мушкарац, лобања, генитални, чулни орган, Анатомија синапсе, системска циркулација, кичма, једњак, желудац, средње црево, дебело црево, право црево, усна дупља, носни трем, плућа, душник, гркљан, аорта, срце, вена, крајник, лимфни суд, лимфни чворови, бубрег, мокраћна бешика, мокраћовод, мокраћни канал, тестис, семени мехур, простата, мозак, хипофиза, хипоталамус, штитасте жлезде, паратироидне жлезде, панкреас, жуч, kičmena moždina, нерв, пенис, грудна жлезда, уд, горњи екстремитет, доњи удови, груди, јетра, плућна циркулација, надбубрежна жлезда, хормон, Органски систем, Орган, биологија, човек

Повезани додаци

Сцене

Кожа

Кожа је највећи орган људског тела: површина коже одраслог човека износи 1,5 квадратних метара, а тежина (укључујући и слој масти испод коже) у просеку износи 12 килограма. Штити тело од механичких повреда, ултравиолетног зрачења, патогених организама, а кератински слој коже спречава губитак течности. Има важну улогу у регулисању топлоте тела. Кожа је наш највећи сензорни орган; њени бројни рецептори примају утицаје топлоте, хладноће и механичких утицаја.

Мишићи

  • мишићи главе
  • грудни мишићи
  • трбушни мишићи
  • мишићи потколенице
  • мишићи врата
  • мишићи надлакта
  • мишићи подлакта
  • мишићи бута
  • мишићи леђа

Мишићи су главни органи кретања. Људски организам садржи око 350 скелетних мишића који чине 50% телесне масе. Разликујемо дугачке, кратке, плочасте и кружне мишиће. Мишићи су тетивама спојени за кости.

Скелет

  • лобања - Овај орган садржи мозак.
  • кичмени стуб - Овај орган садржи кичмену мождину.
  • карлица
  • кости горњег екстремитета
  • кости доњег екстремитета
  • грудни кош

Скелет одрасле особе се састоји од 206 костију. Кости су истовремено тврде и флексибилне, како би могле поднети велико оптерећење. Метаболизам костију је веома спор, а због тога и њихово лечење. За опоравак сломљене кости неопходно је најмање шест недеља. За превенцију остеопорозе потребно је обезбедити одговарајућу дневну количину калцијума. (У случају адолесцената, она износи 1500 милиграма.)

Систем за варење

  • желудац - У овом органу се одвија варење беланчевина. Желудачни сокови су веома кисели.
  • танко црево - У овом органу се одвија варење беланчевина, угљених хидрата и масти. Овде се такође врши и апсорпција хранљивих материја.
  • дебело црево - У овом органу се апсорбују вода и минералне материје. Бактерије из унутрашње флоре овог органа производе К и Б витамине.
  • право црево
  • јетра - Овај орган има важну улогу у детоксикацији организма, лучи жуч, која помаже варење масти.
  • панкреас - Синтетише слуз, која доспевајући у танко црево помаже варење масти, угљених хидрата и беланчевина. Ова жлезда производи и хормон инсулин који снижава ниво шећера у крви.
  • једњак
  • усна дупља
  • жучна кеса - Шупљи орган у облику крушке у коме се привремено складишти жуч. Током складиштења жуч повећава своју концентрацију.

Систем за варење је одговоран за варење и апсорпцију хранљивих састојака.

Уситњавање хранљивих материја се врши помоћу зуба у усној шупљини; овде почиње варење угљених хидрата. У желуцу се одвија варење беланчевина уз помоћ јаких желудачних киселина. Затим се у танком цреву апсорбују све врсте хранљивих материја: беланчевине, угљени хидрати и масти. У танком цреву се мешају сокови из панкреаса, богати ензимима за варење, са излученим секретом жучи из јетре, која помаже варење масти.

У дебелом цреву се одвија апсорпција воде и минерала, а уз помоћ цревних бактерија врши се синтеза витамина.

Респираторни систем

  • душник
  • гркљан
  • плућа
  • усна дупља
  • носни трем
  • ждрело
  • главна бронха

Катаболички процеси у нашем организму ослобађају угљендиоксид, а за њихово несметано функционисање неопходан је кисеоник. Снабдевање организма кисеоником и ослобађање од угљендиоксида врши се помоћу плућа. У опуштеном стању удишемо ваздух око 16 пута у минути, при чему сваки пут разменимо око пола литре ваздуха. Веома озбиљна болест плућа је рак, а пушење у великој мери повећава ризик за развој ове болести.

Циркулаторни систем

  • срце - Пумпа крв у два крвотока.
  • аорта - Главна артерија великог (системског) крвотока. Полази из леве срчане коморе.

Наша тела су прекривена мрежом крвних судова коју чине два крвотока. Велики крвоток (или системски) снабдева наш организам оксидованом крвљу и преузима угљендиоксид створен у процесу метаболизма. Мали крвоток или плућна циркулација преноси крв богату угљендиоксидом из срца у плућа, где се из крви ослобађа угљендиоксид и апсорбује кисеоник. Крв обогаћену кисеоником мали крвоток преноси до срца. Контракцијама срца крв се пумпа у крвне судове. Здравље срца и крвних судова можемо одржати редовним вежбањем, здравом, немасном исхраном и избегавањем пушења.

Нервни систем

  • мозак - Налази се у лобањи.
  • кичмена мождина - Налази се у кичменом стубу.
  • нерви - Састоје се од нервних влакана који повезују централни нервни систем са периферним органима.
  • слепоочни мишић
  • јабучни мишић
  • масетерични мишић
  • стерноклеидомастоидни мишић
  • кружни мишић уста
  • фронтални мишић
  • кружни очни мишић
  • мишић смеха
  • платизма
  • мишић обарач усног угла

Нервни систем је заједно са ендокриним системом одговоран за координисано, регулисано финкционисање нашег тела. Централни нервни систем чине кичмена мождина и мозак, док се периферни нервни систем састоји од нерава који у форми електронских сигнала преносе информације између централног нервног система и периферних органа. Из мозга полази 12 пари можданих (или кранијалних), а са кичмене мождине 31 пар кичмених нерава.

Систем за излучивање

  • бубрег - Главна функција овог органа је уклањање штетних и непотребних материја из крви.
  • мокраћовод
  • мокраћна бешика - Служи за складиштење урина до његовог излучивања.
  • мокраћни канал

Непотребне и штетне материје из организма уклањају бубрези. Они производе око 1,5 литара урина дневно. Урин се складишти у мокраћној бешици, а она се празни помоћу мокраћног канала.

Уобичајена болест уринарног система је упала бубрежне карлице; тада се може открити присустве беланчевина у урину. Такође, честа је појава и камен у бубрегу. У том случају може доћи до мањих механичких повреда, услед чега се јавља крв у урину.

Анимација

Кожа је највећи орган људског тела: површина коже одраслог човека износи 1,5 квадратних метара, а тежина (укључујући и слој масти испод коже) у просеку износи 12 килограма. Штити тело од механичких повреда, ултравиолетног зрачења, патогених организама, а кератински слој коже спречава губитак течности. Има важну улогу у регулисању топлоте тела. Кожа је наш највећи сензорни орган; њени бројни рецептори примају утицаје топлоте, хладноће и механичких утицаја.

Мишићи су главни органи кретања. Људски организам садржи око 350 скелетних мишића који чине 50% телесне масе. Разликујемо дугачке, кратке, плочасте и кружне мишиће. Мишићи су тетивама спојени за кости.

Скелет одрасле особе се састоји од 206 костију. Кости су истовремено тврде и флексибилне, како би могле поднети велико оптерећење. Метаболизам костију је веома спор, а због тога и њихово лечење. За опоравак сломљене кости неопходно је најмање шест недеља. За превенцију остеопорозе потребно је обезбедити одговарајућу дневну количину калцијума. (У случају адолесцената, она износи 1500 милиграма.)

Систем за варење је одговоран за варење и апсорпцију хранљивих састојака.

Уситњавање хранљивих материја се врши помоћу зуба у усној шупљини; овде почиње варење угљених хидрата. У желуцу се одвија варење беланчевина уз помоћ јаких желудачних киселина. Затим се у танком цреву апсорбују све врсте хранљивих материја: беланчевине, угљени хидрати и масти. У танком цреву се мешају сокови из панкреаса, богати ензимима за варење, са излученим секретом жучи из јетре, која помаже варење масти.

У дебелом цреву се одвија апсорпција воде и минарала, а уз помоћ цревних бактерија врши се синтеза витамина.

Катаболички процеси у нашем организму ослобађају угљендиоксид, а за њихово несметано функционисање неопходан је кисеоник. Снабдевање организма кисеоником и ослобађање од угљендиоксида врши се помоћу плућа. У опуштеном стању удишемо ваздух око 16 пута у минути, при чему сваки пут разменимо око пола литре ваздуха. Веома озбиљна болест плућа је рак, а пушење у великој мери повећава ризик за развој ове болести.

Наша тела су прекривена мрежом крвних судова коју чине два крвотока. Велики крвоток (или системски) снабдева наш организам оксидованом крвљу и преузима угљендиоксид створен у процесу метаболизма. Мали крвоток или плућна циркулација преноси крв богату угљендиоксидом из срца у плућа, где се из крви ослобађа угљендиоксид и апсорбује кисеоник. Крв обогаћену кисеоником, мали крвоток преноси до срца. Контракцијама срца крв се пумпа у крвне судове. Здравље срца и крвних судова можемо одржати редовним вежбањем, здравом, немасном исхраном и избегавањем пушења.

Непотребне и штетне материје из организма уклањају бубрези. Они производе око 1,5 литара урина дневно. Урин се складишти у мокраћној бешици, а она се празни помоћу мокраћног канала.

Уобичајена болест уринарног система је упала бубрежне карлице; тада се може открити присустве беланчевина у урину. Такође, честа је појава и камен у бубрегу. У том случају може доћи до мањих механичких повреда, услед чега се јавља крв у урину.

Нервни систем је заједно са ендокриним системом одговоран за координисано, регулисано финкционисање нашег тела. Централни нервни систем чине кичмена мождина и мозак, док се периферни нервни систем састоји од нерава који у форми електронских сигнала преносе информације између централног нервног система и периферних органа. Из мозга полази 12 пари можданих (или кранијалних), а са кичмене мождине 31 пар кичмених нерава.

Хормоне производе жлезде ендокриног система. Тако, на пример, надбубрежна жлезда лучи адреналин, панкреас синтетише инсулин, а надбубрежна жлезда тироксин.

Центар ендокриног система чини систем жлезда хипофиза-хипоталамус. Хипоталамус производи хормоне који регулишу рад хипофизе, а она лучењем хормона регулише рад осталих ендокриних жлезда, као што су штитна жлезда, надбубрежна жлезда и репродуктивне жлезде. Функцију панкреаса не регулише систем хипофиза-хипоталамус.

Лимфа је телесна течност која испуњава просторе између ткива. Настаје од крви осмозом кроз зидове капилара, а сакупља и продукте метаболизма. Лимфни судови одводе лимфу у главну вену крвотока, при чему лимфа пролази кроз лимфне жлезде, носећи у себи патогене елементе. У лимфним жлездама настају бела крвна зрнца, која се овде сусрећу са патогеним елементима из лимфе. Бела крвна зрнца имају веома важну улогу у функционисању имуног система.

Остали важни органи лимфног система су: грудна жлезда или тимус, слезина и крајници. Имају велику улогу у производњи белих крвних зрнаца и одржавању одбрамбеног система организма.

Репродуктивни органи имају улогу у продужењу врсте, они производе полне ћелије. Током оплодње, ћелија сперме се сједини са женском јајном ћелијом, стварајући зигот, од кога се развија ембрион. Репродуктивну жлезду мушкарца чини пар тестиса који производе сперму. Сперма се складишти у семеној кесици или епидидимусу, а током ејакулације, врши се излучивање сперме, односно семена кроз мокраћни канал. За настанак семена, одговорни су простата и парни орган, семена везикула.

Лимфни систем

  • крајник
  • слезина - Овај орган има важну улогу у сазревању белих крвних зрнаца, а тиме и веома велику улогу у функционисању имуног система.
  • грудна жлезда - Овај орган има важну улогу у сазревању белих крвних зрнаца, а тиме и веома велику улогу у функционисању имуног система.
  • лимфни чворови - Овај орган има важну улогу у сазревању белих крвних зрнаца, а тиме и веома велику улогу у функционисању имуног система.
  • грудни лимфни канал - Улива се у главну вену, где се меша са крвљу из лимфе и одлази у срце.
  • лимфни суд

Лимфа је телесна течност која испуњава просторе између ткива. Настаје од крви осмозом кроз зидове капилара, а сакупља и продукте метаболизма. Лимфни судови одводе лимфу у главну вену крвотока, при чему лимфа пролази кроз лимфне жлезде, носећи у себи патогене елементе. У лимфним жлездама настају бела крвна зрнца, која се овде сусрећу са патогеним елементима из лимфе. Бела крвна зрнца имају веома важну улогу у функционисању имуног система.

Остали важни органи лимфног система су: грудна жлезда или тимус, слезина и крајници. Имају велику улогу у производњи белих крвних зрнаца и одржавању одбрамбеног система организма.

Полни органи

  • семеник - Производи сперму. Такође, производи и тестостерон (мушки полни хормон), који стимулише сазревање полних ћелија, појаву сексуалног нагона, а током адолесцентног периода утиче на формирање мушког тела и појаву маља.
  • пасеменик - Складишти сперму насталу у тестисима.
  • семеновод
  • семени мехур - Има важну улогу у формирању семена.
  • простата - Има важну улогу у формирању семена. Друго име овог органа је: простата.

Полни органи су одговорни за репродукцију, стварају гамете. Током оплодње, ћелија сперме се сједини са женском јајном ћелијом, стварајући зигот, од кога се развија ембрион. Репродуктивну жлезду мушкарца чини пар тестиса који производе сперму. Сперма се складишти у семеној кесици или епидидимусу, а током ејакулације, врши се излучивање сперме, односно семена кроз мокраћни канал. За настанак семена одговорни су простата и парни орган, семена везикула.

Ендокрини систем

  • паратироидне жлезде - Ова жлезда лучи паратироидни хормон који подиже концентрацију калцијума у крви. Штитна жлезда лучи калцитонин, који има супротан ефекат, смањује концентрацију калцијума у крви.
  • надбубрежна жлезда - Састоји се од коре и сржи. Кора лучи хормоне који повећавају количину натријума и ниво глукозе у крви, а производи и малу количину полних хормона. Срж синтетише адреналин, хормон стреса, који има важну улогу у ванредним, стресним ситуацијама.
  • тестис - Производи сперму. Такође, производи и тестостерон (мушки полни хормон), који стимулише сазревање полних ћелија, појаву сексуалног нагона, а током адолесцентног периода утиче на формирање мушког тела и појаву маља.
  • панкреас - Производи инсулин, који снижава ниво шећера у крви. Недостатак инсулина изазива дијабетес.
  • тироидна жлезда - Лучи хормон тироксин, који помаже биолошку оксидацију. Овај хормон је важан за развој мозга и нормални раст тела. Претерана производња овог хормона изазива Базедову болест. Недостатак тироксина изазива појаву струме и кретенизма (у случају да је недостатак овог хормона присутан од рођења).
  • хипофиза - Заједно са хипоталамусом формира центар ендокриног система, систем хипофиза-хипоталамус.

Хормоне производе жлезде ендокриног система. Тако, на пример, надбубрежна жлезда лучи адреналин, панкреас синтетише инсулин, а надбубрежна жлезда тироксин.

Центар ендокриног система чини систем жлезда хипофиза-хипоталамус. Хипоталамус производи хормоне који регулишу рад хипофизе, а она лучењем хормона регулише рад осталих ендокриних жлезда, као што су штитна жлезда, надбубрежна жлезда и репродуктивне жлезде. Функцију панкреаса не регулише систем хипофиза-хипоталамус.

Делови тела

  • глава
  • врат
  • труп
  • удови
  • раме
  • надлактица
  • подлактица
  • рука
  • бутина
  • потколеница
  • стопала
  • грудни кош
  • стомак
  • карлица
  • леђа
  • струк
  • задњица
  • око
  • нос
  • уста
  • уво
  • чело
  • скалп
  • врат
  • потиљак
  • брада
  • раме
  • грудни кош
  • стомак
  • карлица
  • леђа
  • струк
  • задњица
  • пупак
  • надлактица
  • подлактица
  • рука
  • лакат
  • ручни зглоб
  • прсти
  • бутина
  • потколеница
  • стопала
  • колено
  • глежањ
  • стопало
  • пенис
  • мошнице

Кожа је највећи орган људског тела: површина коже одраслог човека износи 1,5 квадратних метара, а тежина (укључујући и слој масти испод коже) у просеку износи 12 килограма. Штити тело од механичких повреда, ултравиолетног зрачења, патогених организама, а кератински слој коже спречава губитак течности. Има важну улогу у регулисању топлоте тела. Кожа је наш највећи сензорни орган; њени бројни рецептори примају утицаје топлоте, хладноће и механичких утицаја.

Нарација

Кожа је највећи орган људског тела: површина коже одраслог човека износи 1,5 квадратних метара, а тежина (укључујући и слој масти испод коже) у просеку износи 12 килограма. Штити тело од механичких повреда, ултравиолетног зрачења, патогених организама, а кератински слој коже спречава губитак течности. Има важну улогу у регулисању топлоте тела. Кожа је наш највећи сензорни орган; њени бројни рецептори примају утицаје топлоте, хладноће и механичких утицаја.

Мишићи су главни органи кретања. Људски организам садржи око 350 скелетних мишића који чине 50% телесне масе. Разликујемо дугачке, кратке, плочасте и кружне мишиће. Мишићи су тетивама спојени за кости.

Скелет одрасле особе се састоји од 206 костију. Кости су истовремено тврде и флексибилне, како би могле поднети велико оптерећење. Метаболизам костију је веома спор, а због тога и њихово лечење. За опоравак сломљене кости неопходно је најмање шест недеља. За превенцију остеопорозе потребно је обезбедити одговарајућу дневну количину калцијума. (У случају адолесцената, она износи 1500 милиграма.)

Систем за варење је одговоран за варење и апсорпцију хранљивих састојака.

Уситњавање хранљивих материја се врши помоћу зуба у усној шупљини; овде почиње варење угљених хидрата. У желуцу се одвија варење беланчевина уз помоћ јаких желудачних киселина. Затим се у танком цреву апсорбују све врсте хранљивих материја: беланчевине, угљени хидрати и масти. У танком цреву се мешају сокови из панкреаса, богати ензимима за варење, са излученим секретом жучи из јетре, која помаже варење масти.

У дебелом цреву се одвија апсорпција воде и минарала, а уз помоћ цревних бактерија врши се синтеза витамина.

Катаболички процеси у нашем организму ослобађају угљендиоксид, а за њихово несметано функционисање неопходан је кисеоник. Снабдевање организма кисеоником и ослобађање од угљендиоксида врши се помоћу плућа. У опуштеном стању удишемо ваздух око 16 пута у минути, при чему сваки пут разменимо око пола литре ваздуха. Веома озбиљна болест плућа је рак, а пушење у великој мери повећава ризик за развој ове болести.

Наша тела су прекривена мрежом крвних судова коју чине два крвотока. Велики крвоток (или системски) снабдева наш организам оксидованом крвљу и преузима угљендиоксид створен у процесу метаболизма. Мали крвоток или плућна циркулација преноси крв богату угљендиоксидом из срца у плућа, где се из крви ослобађа угљендиоксид и апсорбује кисеоник. Крв обогаћену кисеоником, мали крвоток преноси до срца. Контракцијама срца крв се пумпа у крвне судове. Здравље срца и крвних судова можемо одржати редовним вежбањем, здравом, немасном исхраном и избегавањем пушења.

Непотребне и штетне материје из организма уклањају бубрези. Они производе око 1,5 литара урина дневно. Урин се складишти у мокраћној бешици, а она се празни помоћу мокраћног канала.

Уобичајена болест уринарног система је упала бубрежне карлице; тада се може открити присустве беланчевина у урину. Такође, честа је појава и камен у бубрегу. У том случају може доћи до мањих механичких повреда, услед чега се јавља крв у урину.

Нервни систем је заједно са ендокриним системом одговоран за координисано, регулисано финкционисање нашег тела. Централни нервни систем чине кичмена мождина и мозак, док се периферни нервни систем састоји од нерава који у форми електронских сигнала преносе информације између централног нервног система и периферних органа. Из мозга полази 12 пари можданих (или кранијалних), а са кичмене мождине 31 пар кичмених нерава.

Хормоне производе жлезде ендокриног система. Тако, на пример, надбубрежна жлезда лучи адреналин, панкреас синтетише инсулин, а надбубрежна жлезда тироксин.

Центар ендокриног система чини систем жлезда хипофиза-хипоталамус. Хипоталамус производи хормоне који регулишу рад хипофизе, а она лучењем хормона регулише рад осталих ендокриних жлезда, као што су штитна жлезда, надбубрежна жлезда и репродуктивне жлезде. Функцију панкреаса не регулише систем хипофиза-хипоталамус.

Лимфа је телесна течност која испуњава просторе између ткива. Настаје од крви осмозом кроз зидове капилара, а сакупља и продукте метаболизма. Лимфни судови одводе лимфу у главну вену крвотока, при чему лимфа пролази кроз лимфне жлезде, носећи у себи патогене елементе. У лимфним жлездама настају бела крвна зрнца, која се овде сусрећу са патогеним елементима из лимфе. Бела крвна зрнца имају веома важну улогу у функционисању имуног система.

Остали важни органи лимфног система су: грудна жлезда или тимус, слезина и крајници. Имају велику улогу у производњи белих крвних зрнаца и одржавању одбрамбеног система организма.

Репродуктивни органи имају улогу у продужењу врсте, они производе полне ћелије. Током оплодње, ћелија сперме се сједини са женском јајном ћелијом, стварајући зигот, од кога се развија ембрион. Репродуктивну жлезду мушкарца чини пар тестиса који производе сперму. Сперма се складишти у семеној кесици или епидидимусу, а током ејакулације, врши се излучивање сперме, односно семена кроз мокраћни канал. За настанак семена, одговорни су простата и парни орган, семена везикула.

Повезани додаци

Померање главе

Анимација приказује рад пршљенова и главних мишића при померању главе.

Нервни систем

Централни нервни систем се састоји од мозга и кичмене мождине, а...

Анатомија дебелог црева

У дигестивном систему следи после танког црева, ту се абсорбирају...

Људски мишићи

Попречно-пругасти мишићи су активни део мишићног система:...

Анатомија кичмене мождине

Кичмена мождина је део централног нервног система, налази се у...

The secret life of newborns

Learn more about the early stages of human development with this...

Сунчање и рак коже

Епидермис је горњи слој коже који садржи меланоците.

Прање зуба

Брижно прање зуба је веома важно да бисмо успели сачувати здравље...

Added to your cart.