Корпа је празна

Куповина

Комад: 0

Укупно: 0,00

0

Кретање континената током геолошког времена

Кретање континената током геолошког времена

Током геолошке прошлости Земље, континенти су били у сталном покрету. Тај процес траје и данас.

Географија

Ознаке

Геолошка доба, позиције континената, континент миграција, Панталаса, Пангеа, Лауразија, Гондвана, геолошке старости, Kambrium, Силур, Девонски период, Карбон, Perm, вулканска активност, еволуција, континент, Земља, литосфера, магма, физичка географија, географија

Повезани додаци

Сцене

Геолошка доба

  • С
  • Ј
  • Арктички круг
  • Ракова обратница
  • Екватор
  • Јарчева обратница
  • Антарктички круг
  • Панталаса
  • Гондвана
  • Лауренција
  • Сибир
  • Балтика
  • Кина
  • Тетис
  • Панталаса
  • Казахстан
  • Сибир
  • Северна Кина
  • Јужна Кина
  • Пангеа
  • Тетис
  • Панталаса
  • Казахстан
  • Сибир
  • Лауразија
  • Гондвана
  • Арабија
  • Индија
  • Тетис
  • Тихи океан
  • Северна Америка
  • Јужна Америка
  • Африка
  • Индија
  • Евроазија
  • Аустралија
  • Антарктика
  • Индијски океан
  • Атлантски океан
  • Атлантски океан
  • Индијски океан
  • Тихи океан
  • Северна Америка
  • Јужна Америка
  • Африка
  • Аустралија
  • Антарктика
  • Евроазија
  • Индија
  • Индо-атлантски океан
  • Тихи океан
  • Северна Америка
  • Јужна Америка
  • Африка
  • Евроазија
  • Антарктика
  • Индијски океан
  • Аустралија

Пре 4,6 милијарди година

Формирањем чврстог слоја Земљиног омотача, литосфере, завршен је звездани период у развоју Земље. Услед хлађења планете, литосфера је постала чврста и прекрила је целу планету. Од гасова (водоника и племенитих гасова), ослобођених из чврсте материје, формирана је првобитна атмосфера Земље. Касније су лаки гасови испарили у међупланетарни простор. Површину планете, која је привремено остала без атмосфере погодило је мноштво метеорита, формирајући кратере. На месту кратера се литосфера топила стварајући магму, што је изазвало вулканску активност.

Пре 3,6 милијарди година

Од гасова, ослобођених током вулканских активности настала је секундарна атмосфера Земље (чиниле су је водена пара, угљен-диоксид, сумпор-диоксид, азота, хлора, амонијака и метана). Активирале су се унутрашње силе. Услед опадања температуре атмосфере, дошло је до кондензације водене паре, од чега су настали први океани. Узлазна струјања магме у омотачу разбила су Земљину кору на више делова, чиме су почели процеси померања тектонских плоча.

Пре 3 милијарде година

Период формирања првих планинских ланаца.

Камбријум

На јужној хемисфери је постојао један јединствени континент, Гондвана, а северни континент, је подељен на три дела: Лауренцију (древну Европу), Сибир (древну Азију) и Балтику (древну Северну Америку).

Силур

Главни период формирања планина Каледонског појаса (каледонска орогенеза); древни континенти Балтика (Северна Америка) и Лауренција (Европа) се спајају у јединствени континент.

Девон

Формирање педосфере, спољашњег слоја Земљине коре.

Карбон

Геолошки процес формирања планина у Варисцинском појасу (варисцинска орогенеза), одвијала се у две фазе. Древни континенти Балтика (Северна Америка) и Лауренција (Европа) у судару са Сибиром (Азијом) формирали су Лауразију, а услед судара Лауразије и Гондване настао је древни континент Пангеа, окружен јединственим океаном Панталасом.

Јура

Распадањем древног континта Пангее на комаде, отворио се Атлански океан и почело је формирање Пацифичког и Евроазијског планинског појаса.

Терцијар

Главни период развоја Пацифичког и Евроазијског планинског појаса.

Квартар

Плеистоцен, главни део леденог доба у коме су најважније силе обликовања површине Земље биле деструктивне и конструктивне активности ледених плоча и глечера.

Холоцен

Најважнија сила обликовања површине Земље био је човек.

Објашњење појмова:

Примарна атмосфера: први гасни омотач око Земље, настао почетком прекамбријума, од гасова (водоника и хелијума) истиснутих из масе приликом формирања Земљине коре.

Примарни океан: Огромна површина стајаће воде, настала као последица хлађења примарне атмосфере у прекамбријуму. Висока влажност атмосфере изазвала је огромне падавине киша које су се сливале у басене стварајући океан.

Примарни континент: Под утицајем процеса варисцинске орогенезе спајањем континената настао је примарни континент Пангеа, кога је окруживла јединствена водена маса, примарни океан Панталаса.

Континент: Велика непрекидна површина копнене територије окружена океанима и морима; располаже масивним древним језгром.

Океански басен: Део океанске коре, структурно стабилна подморска геоморфолошка јединица, велики седиментни басен. Настао је померањима тектонских плоча, ширењем океанског дна. Базалтни материјал на гребенима океана је новијег порекла.

Анимација

  • С
  • Ј
  • Арктички круг
  • Ракова обратница
  • Екватор
  • Јарчева обратница
  • Антарктички круг
  • Прекамбријум
  • Протерозоик
  • Палеозоик, камбријум
  • Палеозоик, ордовицијум
  • Палеозоик, карбон
  • Палеозоик, перм
  • Мезозоик, јура
  • Мезозоик, граница јуре и креде
  • Мезозоик, креда
  • Кенозоик, терцијар
  • Кенозоик, квартар
  • Холоцен

Цилиндричан поглед

  • Арктички круг
  • Ракова обратница
  • Екватор
  • Јарчева обратница
  • Антарктички круг

Нарација

На основу процене научника, сматра се да је Земља настала пре око 4,6 милијарди година, када је формирана њена чврста кора, омотач око Земље. Након тога се Земљина кора распала на више делова, услед струјања магме у њеном омотачу и почео је процес кретања тектонских плоча. Заједно са тектонским плочама, и континенти су били у покрету; током историје Земље, њихов облик и положај се непрекидно мења.

Развојне фазе у историји Земље назване су различитим именима, слично као развојне фазе историје човечанства. Да би се геолошка доба историје Земље јасно одвојила од фаза у развоју човечанства, разликујемо: прекамбријум, протерозоик, палеозоик (Старо доба), мезозоик (Средње доба) и кенозоик (Ново доба). Ове геолошке ере се деле на периоде, перидои на доба, а доба на епохе.

Границе између појединих развојних фаза указују на значајне геолошке или палентеолошке догађаје. На пример, крај палеозоика је повезан са деобом древног континента Пангее и масовна изумирања пермских врста.

Крајем мезозоика изумрло је 75% тадашњих врста, укључујући и диносаурусе.

Поједине периоде карактеришу значајне орогенезе, формирање планих ланаца, као и масовна појава нових карактеристичних врста. Тако су, на пример, у протерозоику формирани Каледонски и Варисцински планински ланци, а доминирале су кречњачке животиње и зглавкари.

Мезозоик је период доминације диносауруса, а у то време почиње формирање Пацифичког и Евроазијског планинског ланца, а свој врхунац достиже у терцијару кенозоика. У то време почиње и масовно ширење сисаваца. Квартар кенозоика карактерише појава неколико ледених доба, након чега се обликује данашњи свет биљака и животиња.

Повезани додаци

Рађање Соларног система

Пре око 4.600 милијарди година Сунце и планете су настале из кондензованог облака...

Тектонске плоче

Тектонске плоче се крећу независно једна од друге.

Настанак Земље и Месеца

Анимација приказује настанак Земље и Месеца.

Континенти и океани

Копно је на Земљи подељено на континенте, а између њих се простиру океани.

Мапа морског дна

На дну мора су видљиве границе тектонских плоча.

Мора и заливи

Ова анимација нам приказује најзначајнија мора и заливе.

Глацијација

Последња ледена доба се завршила пре 13 хиљада година.

Глобус

Глобус са разним тродимензионалним приказима.

Структура Земље (средњи степен)

Унутрашњост Земље се састоји од више сферичних слојева.

Вулканска активност

Током вулканскe активности магма из Земљине коре избија на површину Земље.

Планета Земља

Земља је планета стеновитог типа, која има атмосферу са кисеоником и чврсту кору.

Географске занимљивости – Физичка географија

Анимација приказује занимљиве чињенице са којима се можемо срести у оквиру физичке...

Земљотрес

Земљотрес је једна од најразорнијих природних појава.

Топографија Земље

Анимација приказује највеће планине, низије, реке, језера и пустиње на Земљи.

Хидротермални извори у дубинама океана

Хидротермални извори, или вентили, су пукотине на дну океана из којих еруптира...

Фјорд

Фјордови су уски, веома дубоки заливи стрмих страна, то су заправо потопљене долине...

Ледник (средњи степен)

Ледник је покретна ледена маса, ледена река, која се полако али непрестано помера.

Морске шкорпије

Изумрла група водених чланковитих животиња из доба палеозоика.

Набор (основни степен)

Латерална сила притиска проузрокује набор стеновитих слојева. На тај начин настају...

Живи свет карбона

Анимацијом су приказани организми који су живели у периоду између девона и перма (пре...

Деинонихус

Деинонихус, "страшна канџа " припадао је дромаеосаурус роду месождерa.

Набор (средњи степен)

Латерална сила притиска проузрокује набор стеновитих слојева. На тај начин настају...

Живот у Перм периоду

Животни свет последњег раздобља палеозоика.

Ледник (основни степен)

Ледник је покретна ледена маса, ледена река, која се полако али непрестано помера.

Тиктаалик

Прелазни облик живота између риба и тетрапода, копнених кичмењака.

Праптица (археоптерикс)

Имала је одлике и птица и гмизаваца, називају је и праптицом.Вероватно је била предак...

Апатосаурус

Диносаурус са дугим вратом и огромним телом, биљојед.

Птеранодон лонгицепс

Летећи прагмизавац, личи на птице, али нема међу њима еволуцијске везе.

Трилобити

Овој врсти зглавкара су припадали преци паучњака и ракова.

Стегосаурус

Прагмизавац, плочице на леђима је регулисао температуру.

Трицератопс

Диносаурус из периода Креде, лако се препознаје по коштаним избочинама на врату и по томе...

Расед (основни степен)

Раседи настају услед вертикалног напрезања у стенској маси.

Тираносаурус (гуштер-тиранин)

Огромни прагмизавац, најпознатији диносаурус.

Ичтхyосаурус

Тај древни гмизавац сличан риби се прилагодио животу у мору, и одличан је пример...

Ичтхyостега

Древни водоземац, који је изумро пре 360 милиона година, је био рани представник копнених...

Quetzalcoatlus, a giant pterosaur

Quetzalcoatlus was one of the largest known flying animals of all time.

Амонити (главоношци)

Изумрла врста главоножаца, која је располагала спољашњом, тврдом кућицом.

Added to your cart.