Корпа је празна

Куповина

Комад: 0

Укупно: 0,00

0

Контејнерски брод

Контејнерски брод

Трговачке путеви контејнерских бродова су се ширили након Другог светског рата, а данас умрежавају цео свет.

Техника, домаћинство

Ознаке

теретњак, контејнер, контејнер брод, брод, лука, трговина, утовар, Шпедиција, палуба, радар, понтонски мост, транспортни капацитет, руте, океан, море, Карта, глобус, Земља, друштво, економија, саобраћај, техника, географија

Повезани додаци

Сцене

Контејнерски брод

Транспортни бродови на океанима

Путовање морима, као и поморски транспорт и трговина успостављени су још у древним временима. Као резултат великих географских открића, поморски саобраћај се у потпуности трансформисао почетком модерног доба, а највећа трансформација у погледу количине и квалитета превоза робе догодила се у другој половини двадесетог века.

После Другог светског рата појавио се велики број танкера произведених за превоз течности (углавном сирове нафте) и контејнерских бродова за превоз огромне количине расуте робе. Први контејнерски теретни бродови били су у употреби у Великој Британији још од 1925. године.

Појавом нових типова транспортних бродова смањени су трошкови и време складиштења робе, (њихов једини "проблем" је дуго време транспорта). Саобраћајне линије ових огромних бродова умрежиле су цео свет и довеле до формирања исто тако великих теретних лука.

Савремени контејнерски брод

Поглед од горе

Контејнерски брод

Импресивне димензије ових бродова могу се такмичити са величином носача авиона. Просечна дужина им је 300-400, ширина 50-60, а дубина 13-15 метара. Обично се крећу малом брзином од око 20-25 чворова (37-46 km/h), са циљем што мање потрошње горива.

Најважнији аспекти дизајнирања трупа су равнотежа и сигурност брода, као и што већа носивост.

Највећа предност ових бродова огледа се, како у величини товарног простора и палубе, тако и у његовом максималној могућности оптерећења. Већ седамдесетих година прошлог века теретни бродови су могли превести 2000-3000 контејнера; тај број је, заједно са димензијама бродова, наставио да расте. Данас, теретни бродови превозе и до 20 000 контејнера.

Палуба

Функционалност пре свега

Дизајн палуба теретних продова је веома специфичан. Највећи део површине је раван, што омогућава безбедно и ефикасно постављање контејнера. У циљу што лакшег утовара и истовара контејнера стандардних димензија, стандардизоване су и димензије складишног простора као и отвора у њима.

Иако су контејнери настали у двадесетим годинама прошлог века, употреба контејнерских бродова је постала широко распрострањена тек крајем шездесетих година. Висина и ширина просечног контејнера износи 2,5, а дужина 6 или 12 метара. Произведени су од материјала велике отпорности, а снабдевени сигурносним системом за закључавање и специјалним механизмом за фиксирање. Утовар и истовар контејнерског брода је пет до шест пута бржи у односу на традиционалне товарне бродове. Наравно, и лука мора бити снабдевена специјалном опремом за утовар и истовар оваквих бродова.

Надградња брода се састоји од неколико етажа и смештена је на средини брода. Садржи бродски командни мост, просторије за комуникацију и навигацију, кабине за смештај посаде, као и просторије за остале функције на броду.

Пресек

Конструкција

  • кормило прамца
  • прамац
  • радар
  • мост
  • јарболно светло
  • контејнер
  • димњак
  • пропелер
  • кормило

Контејнер

  • дужина: 12,19 m
  • ширина: 2,44 m
  • висина: 2,59 m

Поморски саобраћај

  • Нингбо
  • Шангај
  • Сингапур
  • Ротердам, Антверпен
  • Кантон
  • Тјенцин
  • Порт Хедланд
  • Хјустон
  • Њу Орлеанс
  • Бусан
  • Нагоја
  • Порт Кланг
  • Рт добре наде
  • Малајски пролаз
  • Панамски канал
  • Рт Хорн
  • Суецки канал
  • Гибралтарски мореуз

Данас, поморски и речни транспорт карактерише доминација теретних бродова велике носивости грађених за велике удаљености.

У поређењу са осталим врстама саобраћаја, бродски транспорт има најмању потрошњу енергије и најмање јединичне транспортне трошкове, уз могућност превоза терета највеће тежине, а истовремено најмање оптерећује природну средину. Једини недостатак у односу на остале видове саобраћаја је спорост ове врсте транспорта, због чега се бродовима може превозити само роба која током дужег временског периода не губи квалитет. Најважнија чворишта бродског саобраћаја: Нингпо, Шангхај, Сингапур, Ротердам, Амстердам.

Поређење

  • Емисија CO₂ (количина CO₂ изражена у грамима емитована при транспорту једног тона робе на удаљеност од једног километра)
  • Трошкови и време транспорта 40 контејнера робе (Кина-З.Европа)
  • време (дан)
  • цена (USD)
  • Утрошак енергије (терет - %)
  • Превозни капацитет (TEU)
  • поморски транспорт
  • железнички транспорт
  • друмски транспорт
  • емисија CO₂
  • трошкови
  • потрошња енергије
  • транспортни капацитет

Анимација

  • кормило прамца
  • прамац
  • радар
  • мост
  • јарболно светло
  • контејнер
  • димњак
  • пропелер
  • кормило
  • дужина: 12,19 m
  • ширина: 2,44 m
  • висина: 2,59 m
  • Нингбо
  • Шангај
  • Сингапур
  • Ротердам, Антверпен
  • Кантон
  • Тјенцин
  • Порт Хедланд
  • Хјустон
  • Њу Орлеанс
  • Бусан
  • Нагоја
  • Порт Кланг
  • Рт добре наде
  • Малајски пролаз
  • Панамски канал
  • Рт Хорн
  • Суецки канал
  • Гибралтарски мореуз
  • Емисија CO₂ (количина CO₂ изражена у грамима емитована при транспорту једног тона робе на удаљеност од једног километра)
  • Трошкови и време транспорта 40 контејнера робе (Кина-З.Европа)
  • време (дан)
  • цена (USD)
  • Утрошак енергије (терет - %)
  • Превозни капацитет (TEU)
  • поморски транспорт
  • железнички транспорт
  • друмски транспорт
  • емисија CO₂
  • трошкови
  • потрошња енергије
  • транспортни капацитет

Нарација

Путовање морима, као и поморски транспорт и трговина успостављени су још у древним временима. Као резултат великих географских открића, поморски саобраћај се у потпуности трансформисао почетком модерног доба, а највећа трансформација у погледу количине и квалитета превоза робе догодила се у другој половини двадесетог века.

После Другог светског рата појавио се велики број танкера произведених за превоз течности (углавном сирове нафте) и контејнерских бродова за превоз огромне количине расуте робе. Први контејнерски теретни бродови били су у употреби у Великој Британији још од 1925. године.

Појавом нових типова транспортних бродова смањени су трошкови и време складиштења робе, (њихов једини "проблем" је дуго време транспорта). Саобраћајне линије ових огромних бродова умрежиле су цео свет и довеле до формирања исто тако великих теретних лука.

Импресивне димензије ових бродова могу се такмичити са величином носача авиона. Просечна дужина им је 300-400, ширина 50-60, а дубина 13-15 метара. Обично се крећу малом брзином од око 20-25 чворова (37-46 km/h), са циљем што мање потрошње горива.

Најважнији аспекти дизајнирања трупа су равнотежа и сигурност брода, као и што већа носивост.

Највећа предност ових бродова огледа се, како у величини товарног простора и палубе, тако и у његовом максималној могућности оптерећења. Већ седамдесетих година прошлог века теретни бродови су могли превести 2000-3000 контејнера; тај број је, заједно са димензијама бродова, наставио да расте. Данас, теретни бродови превозе и до 20 000 контејнера.

Дизајн палуба теретних продова је веома специфичан. Највећи део површине је раван, што омогућава безбедно и ефикасно постављање контејнера. У циљу што лакшег утовара и истовара контејнера стандардних димензија, стандардизоване су и димензије складишног простора као и отвора у њима.

Иако су контејнери настали у двадесетим годинама прошлог века, употреба контејнерских бродова је постала широко распрострањена тек крајем шездесетих година. Висина и ширина просечног контејнера износи 2,5, а дужина 6 или 12 метара. Произведени су од материјала велике отпорности, а снабдевени сигурносним системом за закључавање и специјалним механизмом за фиксирање. Утовар и истовар контејнерског брода је пет до шест пута бржи у односу на традиционалне товарне бродове. Наравно, и лука мора бити снабдевена специјалном опремом за утовар и истовар оваквих бродова.

Надградња брода се састоји од неколико етажа и смештена је на средини брода. Садржи бродски командни мост, просторије за комуникацију и навигацију, кабине за смештај посаде, као и просторије за остале функције на броду.

Данас, поморски и речни транспорт карактерише доминација теретних бродова велике носивости грађених за велике удаљености.

У поређењу са осталим врстама саобраћаја, бродски транспорт има најмању потрошњу енергије и најмање јединичне транспортне трошкове, уз могућност превоза терета највеће тежине, а истовремено најмање оптерећује природну средину. Једини недостатак у односу на остале видове саобраћаја је спорост ове врсте транспорта, због чега се бродовима може превозити само роба која током дужег временског периода не губи квалитет. Најважнија чворишта бродског саобраћаја: Нингпо, Шангхај, Сингапур, Ротердам, Амстердам.

Повезани додаци

Лука

Луке или пристаништа обезбеђују потребну инфраструктуру и услуге неопходне за обављање...

Како функционише бродска преводница?

Бродска преводница помаже премошћавање висинске разлике током пловидбе.

Панамски канал

Панамски канал је вештачки водни пут изграђен са намером да скрати поморске транспортне...

Холандски систем брана

Холанђани се вековима боре против мора изузетним грађевинским системима.

Нафтни танкер

Нафтни танкери су се појавили крајем 19. века, спадају међу највеће бродове данашњице.

Саобраћајне мреже

Анимација нам приказује главне саобраћајне – ваздушне, водене и копнене – путеве и чворове.

Суецки канал

Суецки канал је вештачки канал који повезује Црвено и Средоземно море.

Евротунел

Евротунел је подземни и подморски железнички тунел дуг 50.5 км, који директно повезује...

Светионик

Светионик помаже бродовима у приобалној навигацији.

Ховеркрафт (лебделица, ваздухоплов), Ср.Н4 Mк.III

Ховеркрафт је врста возила или ваздухоплова, које се креће великом брзином лебдећи изнад...

Ратни брод (ХМС Дреднот, 1906)

ХМС Дреднот је извршио револуционарни утицај на градњу ратних бродова почетком 20. века.

Носач авиона Тарава ЛХА-1 (1976)

Од 1940-их година господари океана постају све већи носачи авиона.

Пароброд Кишфалуди (1846)

Први мађарски пароброд са бочним лопатицама који је пловио по језеру Балатон 1846. године.

Пароброд Клермонт (1807)

Амерички инжењер Роберт Фултон је изградио први пароброд са бочним лопатицама.

Крстарица Аурора (1900)

Руска крстарица и њена посада је била иницијатор и учесник Октобарске револуције.

УСС Охајо (САД, 1979)

Нуклеарни погон је први пут употребљен у изградњи подморница средином 20. века, у...

РМС Квин Мери 2 (2003)

Квин Мери 2 је у тренутку градње био највећи прекоокеански путнички брод.

Титаник (1912)

РМС Титаник је на почетку 20. века био највећи путнички брод на свету.

Added to your cart.