Корпа је празна

Куповина

Комад: 0

Укупно: 0,00

0

Градски пејзаж у средњем веку

Градски пејзаж у средњем веку

Средњовековне вишеспратне стамбене зграде, грађене од камена и циле, формирале су препознатљиву слику градских улица.

Историја

Ознаке

средњевековни, средњовековни град, град, место становања, Одбрамбени зид, poravnanje, центар, трговина, животни стил, пијаца

Повезани додаци

Питања

  • Који предмет није био доступан становницима средњовековног града?
  • Која је изјава тачна за већину средњовековних градова?
  • Какве су знаменитости имали средњовековни градови?
  • Које поврће становницима средњовековних градова нје било доступно?
  • Које воће нису могли да једу становници средњовековних градова?
  • Коју храну становници средњовековних градова нису могли да кувају?
  • Које су поврће људи у средњем веку могли јести?
  • Који празник се није прослављао у средњем веку?
  • Који зачин се није користио у средњем веку?
  • Шта је била палета?
  • Које занимање није постојало у средњем веку?
  • Које занимање није постојало у средњем веку?
  • Које занимање није постојало у средњем веку?
  • Шта је био еснаф?
  • Чиме се бави штавилац коже?
  • Чиме се бави бачвар?
  • Чиме се бави колар?
  • Која година се сматра почетком средњег века?
  • Која година се сматра крајем средњег века?
  • Када је вођен први крсташки рад?

Сцене

Средњовековни град

Свакодневница у средњовековном граду

Нагли развој средњовековних градова почиње током 10-11. века. У то време је формирана нова занатско-индустријска друштвена класа, а почео је и развој трговине. Окружени заштитним градским зидинама, становници градова су имали већу слободу од становника осталих насеља. Јединствени карактер средњовековних градова утицао је на свакодневни живот својих становника.

Поред цркве, градске куће, еснафа и пијачних тргова, и сам изглед просечне улице је утицао на формирање карактеристичне слике града. Куће су биле изграђене тесно сабијене једна поред друге (са тендецијом раста у висину), улице нису биле поплочане, канализациони систем није постојао. Живот се, пре свега, одвијао на улици: занатлије и њихови шегрти су радили у радионицама у приземљу зграда, трговци су нудили своју робу у продавницама и шаторима, у пролазу су шкрипале кочије, а домаће животиње и разиграна деца су трчала на обе стране канала који је пресецао град.

Слика живота била је употпуњена галамом и смећем баченим кроз прозоре кућа.

Анимација

  • подрум
  • радионица
  • стамбена етажа
  • кровни простор

Шетња

Занатлије средњовековних градова

У раном средњем веку занатлије су радиле на властелинским имањима. Међутим, у наступајућим вековима су постепено мигрирали у градове где су, због веће потражње, могли боље продати своју робу.

Сваки је занатлија поседовао радионицу која је најчешће била на уличном делу приземља стамбеног објекта, а у свом власништву је имао и алат, неопходан за све фазе рада. Касније је могао запослити и помоћнике и шегрте. Занатлије исте струке су најчешће населиле исту улицу.

Урбане занатлије су углавном производиле сва неопходна оруђа, предмете, тканину и кожну робу неопходну за свакодневни живот. Производили су робу доброг квалитета. Зидове своје радионице украшавали су грбом и симболима своје струке. Током времена су занатлије исте струке формирале интересне групе, еснафе.

Пресек куће

  • подрум
  • радионица
  • стамбена етажа
  • кровни простор

Животни простор грађана

Ноћу су просторије кућа биле осветљене светлошћу свећа постављених на зидове или окачених на лустер. (Обично је коришћен лој, а свеће од пчелињег воска су употребљаване само празничним данима.)

Намештај богатијих грађана се састојао од стола, фотеље, изрезбареног и обојеног сандука, полице и кревета. Тек у 15. веку су сандуци замењени гардеробним орманима. Кревети су били опремљени балдахином који је штитио људе од инсеката. Главни украси зидова соба били су теписи и слике. (Неки теписи су били и на поду.) Изрезбарена врата и оквири прозора, као и декоративне браве су такође красиле домове богатих становника градова.

Кухиње раскошније опремљених вишеспратница су најчешће биле смештене на средњем или највишем спрату објекта (највећи проблем ових кухиња је било одвођење дима). Посуде су биле израђене од глине, дрвета или гвожђа. Кухињски прибор је био смештен на полицама поред шпорета или окачен на зиду. Посебне фиоке са преградама су служиле за смештај зачина. Отпаци настали приликом спремања хране су углавном бацани на улицу.

Ако је кућа била окружена двориштем и баштом, становници су гајили животиње и садили поврће. Уколико нису имали такве могућности, храну су куповали на пијаци или у трговини.

Богатији грађани су јели два пута дневно (пре подне око 10 и увече око 6 часова), и то веома обилато. Месо (свињско, јунеће) им је била омиљена храна. Често су јели рибу, а неретко се нашло на трпези и поврће и воће.

Део улице

Стамбене зграде средњовековних градова

Стамбене зграде средњовековних градова су углавном грађене од камена и опеке, имале су носиви скелет од греда. Кровни покривач им је био од црепа или шкриљаца. Богатији грађани становали су у кућама са два или три нивоа, док су куће сиромашнијих становника биле приземне.

У приземљу кућа виђенијих грађана налазиле су се радионице или продавнице. На горњим спратовима су биле кухиња и стамбени део зграде (понекад у обрнутом редоследу). Подземни подрум коришћен је за складиштење.

Капије градских кућа су биле украшене железним орнаментима. На сваком је спрату било по неколико прозора који су били извор свежег ваздуха и дневне светлости. (Само су куће богатих грађана имале застакљене прозоре, сиромашнији становници су своје прозоре покривали тканинама.)

Подови су покривани дрвеним или каменим плочама. Зидови су били окречени (у богатим кућама, зидови су били покривени украсним бојама).

Нарација

Нагли развој средњовековних градова почиње током 10-11. века. У то време је формирана нова занатско-индустријска друштвена класа, а почео је и развој трговине. Окружени заштитним градским зидинама, становници градова су имали већу слободу од становника осталих насеља. Јединствени карактер средњовековних градова утицао је на свакодневни живот својих становника.

Поред цркве, градске куће, еснафа и пијачних тргова, и сам изглед просечне улице је утицао на формирање карактеристичне слике града. Куће су биле изграђене тесно сабијене једна поред друге (са тендецијом раста у висину), улице нису биле поплочане, канализациони систем није постојао. Живот се, пре свега, одвијао на улици: занатлије и њихови шегрти су радили у радионицама у приземљу зграда, трговци су нудили своју робу у продавницама и шаторима, у пролазу су шкрипале кочије, а домаће животиње и разиграна деца су трчала на обе стране канала који је пресецао град.

Слика живота била је употпуњена галамом и смећем баченим кроз прозоре кућа.

Стамбене зграде средњовековних градова су углавном грађене од камена и опеке, имале су носиви скелет од греда. Кровни покривач им је био од црепа или шкриљаца. Богатији грађани становали су у кућама са два или три нивоа, док су куће сиромашнијих становника биле приземне. У приземљу кућа виђенијих грађана налазиле су се радионице или продавнице. На горњим спратовима су биле кухиња и стамбени део зграде (понекад у обрнутом редоследу). Подземни подрум коришћен је за складиштење.

Капије градских кућа су биле украшене железним орнаментима. На сваком је спрату било по неколико прозора, који су били извор свежег ваздуха и дневне светлости. (Само су куће богатих грађана имале застакљене прозоре, сиромашнији становници су своје прозоре покривали тканинама.)

Подови су покривани дрвеним или каменим плочама. Зидови су били окречени (у богатим кућама, зидови су били покривени украсним бојама).

Повезани додаци

Градски пејзаж у средњем веку (Будим)

Градови у средњем веку су имали улице карактеристичног изгледа и атмосфере.

Средњевековни стамбени мост (Лондон Бриџ, 16. век)

У ери Тјудор династије је било око 200 зграда на мосту изнад Темзе.

Раскрсница

На разигран и спектакуларан начин можете вежбати оријентацију у простору и одређивање...

Средњевековна сеоска кућа

Сеоске куће у средњем веку су биле приземне, а грађене су од земље, черпића и дрва.

Средњевековна ковачница

Рад ковача је био један од првих професија у историји, који је постао још важнији у...

Венеција у средњем веку

Средњoвековна Венеција се обогатила успешном прекоморском трговином.

Лондон Тауер

Узбудљива историја тврђаве Лондон Тауер траје већ готово хиљаду година.

Одећа у средњем веку (Западна Европа, 10-12. век)

Одећа нам говори и о начину живота и култури неког народа у датом периоду.

Одећа у средњем веку (Западна Европа, 13. век)

Одећа осликава начин живота и културу становника одређеног подручја.

Одећа у средњем веку (Западна Европа, 14. век)

Одећа нам говори и о начину живота и култури неког народа у датом периоду.

Одећа у средњем веку (Западна Европа, 5-10. век)

Одећа нам говори и о начину живота и култури неког народа у датом периоду.

Гутенбергова штампарија (Мајнц, 15. век)

Судећи по листи енглеског магазина Лајф, штампарски поступак Гутенберга је био...

Одећа (Западна Европа, 15. век)

Одећа осликава начин живота и културу становника неког подручја.

Црна смрт (Европа, 1347–1353)

Бактеријска инфекција, позната као куга је једна од најсмртоноснијих заразних болести у...

Братислава (18. век, Мађарско Краљевство)

Братислава (Požun) je u 18. veku bila glavni grad Mađarskog Kraljevstva.

Ragusa (Croatia, 16th century)

Today called Dubrovnik, this Croatian city is known for its spectacular architecture and...

Паланка (Мађарско краљевство)

Паланке, тојест градови са трговачким правом су постали главни тип насеља на крају...

Added to your cart.