Корпа је празна

Куповина

Комад: 0

Укупно: 0,00

0

Географски координатни систем

Географски координатни систем

Географски координатни систем омогућава прецизно лоцирање сваке тачке на Земљи.

Географија

Ознаке

Систем географских координата (средњи степен), линија ширине, дужина, Северна хемисфера, Јужна хемисфера, Земља, западна хемисфера, источној хемисфери, главне линије ширине, датумска граница, Северни Поларни Круг, Ракова обратница, Екватор, Јарчева обратница, Јужни поларни круг, координатни систем, географија

Повезани додаци

Сцене

Линије географске ширине

Полазишна тачка: 0° = Екватор
Хемисфере: северна хемисфера, јужна хемисфера
Смер: исток-запад
Обим/дужина: смањује се према половима
Релативан узајамни положај: међусобно паралелни
Означавање: 90° ка северу и југу; пуни кругови

Линије географске дужине

Полазишна тачка: 0° = Нулти меридијан
Хемисфере: источна хемисфера, западна хемисфера
Смер: север-југ
Обим/дужина: једнака
Релативан узајамни положај: конвергентан, пресецају се на половима
Означавање: 180° ка истоку и западу; полукругови

Дефиниције:

Географски координатни систем: Систем кругова меридијана и паралела на глобусу омогућава прецизно лоцирање сваке тачке на Земљи.

Линије географске ширине: Делови географског координатног система, замишљени кругови по Земљиној површини, паралелни са екватором. Ако замислимо Земљу у облику сфере, пресек овог облика и равни усправно на осу ротације даје кругове географске ширине.

Географска дужина: Делови географског координатног система, замишљени полукругови на Земљиној површини који пролазе кроз полове и усправно у односу на екватор.

Главне паралеле: Арктички круг, Северни повратник, екватор, Јужни повратник, Антарктички круг.

  • северна хемисфера
  • јужна хемисфера
  • Почетни меридијан (0º)
  • западна хемисфера
  • источна хемисфера
  • 23,5º
  • 66,5º
  • Северни пол
  • Арктички круг
  • Северни повратник
  • Екватор
  • Јужни повратник
  • Антарктички круг
  • Јужни пол

  • северна хемисфера
  • јужна хемисфера
  • Почетни меридијан (0º)
  • западна хемисфера
  • источна хемисфера
  • Међународна датумска граница (180°)

  • 10º
  • 20º
  • 30º
  • 40º
  • 50º
  • 60º
  • 70º
  • 80º
  • 90º
  • Северни пол
  • Арктички круг
  • Северни повратник
  • Екватор
  • Јужни повратник
  • Антарктички круг
  • Јужни пол

  • северна хемисфера
  • јужна хемисфера
  • Почетни меридијан (0º)
  • западна хемисфера
  • источна хемисфера
  • Међународна датумска граница (180°)
  • 10º
  • 20º
  • 30º
  • 40º
  • 50º
  • 60º
  • 70º
  • 80º
  • 90º
  • 100º
  • 110º
  • 120º
  • 130º
  • 140º
  • 150º
  • 160º
  • 170º
  • 180º

  • Међународна датумска граница (180°)
  • 10º
  • 20º
  • 30º
  • 40º
  • 50º
  • 60º
  • 70º
  • 80º
  • 90º
  • 100º
  • 110º
  • 120º
  • 130º
  • 140º
  • 150º
  • 160º
  • 170º
  • 180º
  • 23,5º
  • 66,5º

  • Арктички круг (сгш 66,5º)
  • Северни повратник (сгш 23,5º)
  • Јужни повратник (јгш 23,5º)
  • Антарктички круг (јгш 66,5º)
  • 23,5º
  • 66,5º

  • Екваторијални пречник: 12 756,3 km
  • Обим екватора: отп. 40 076 km
  • 10º
  • 20º
  • 30º
  • 40º
  • 50º
  • 60º
  • 70º
  • 80º
  • 90º
  • 100º
  • 110º
  • 120º
  • 130º
  • 140º
  • 150º
  • 160º
  • 170º
  • 180º

Нарација

  • северна хемисфера
  • јужна хемисфера
  • Почетни меридијан (0º)
  • западна хемисфера
  • источна хемисфера
  • Арктички круг (сгш 66,5º)
  • Северни повратник (сгш 23,5º)
  • Јужни повратник (јгш 23,5º)
  • Антарктички круг (јгш 66,5º)
  • Екваторијални пречник: 12 756,3 km
  • Обим екватора: отп. 40 076 km
  • Међународна датумска граница (180°)
  • 10º
  • 20º
  • 30º
  • 40º
  • 50º
  • 60º
  • 70º
  • 80º
  • 90º
  • 100º
  • 110º
  • 120º
  • 130º
  • 140º
  • 150º
  • 160º
  • 170º
  • 180º
  • 23,5º
  • 66,5º
  • Северни пол
  • Арктички круг
  • Северни повратник
  • Екватор
  • Јужни повратник
  • Антарктички круг
  • Јужни пол

Нарација

Најједноставнији начин одређивања неке тачке на Земљи јесте приказивање њених координата. Географски координатни систем чине линије паралела и меридијана.

Линија географске ширине је лук круга паралелан са екватором, чија површина је усправна у односу на осу ротације. Одређивање вредности линије ширине врши се повезивањем једне од њених тачака са центром Земље и мерењем угла који та линија образује са равни екватора. На пример, код Северног повратника тај угао износи 23,5°.

Екватор се налази на нултом степену географске ширине. Он дели Земљу на северну и јужну полулопту. Од екватора, географска ширина се повећава до 90° на половима. Када дајемо координате географске ширине неке тачке, морамо да нагласимо да ли се ти степени односе на линије дужине севера или југа.

Важније линије географских ширина су Арктички и Антарктички кругови који се налазе на 66,5° географске ширине. Северни повратник је на 23,5° северно од екватора. Јужни повратник се налази на 23,5° јужно од екватора. Главне линије географске ширине означавају границу између климатских зона.

Линија географске дужине је крива која повезује Северни и Јужни пол најкраћим путем. Површина која означава линије географске дужине подудара се са Земљином осом ротације. Почетни меридијан се налази на почетном степену географске дужине. Даље од њега, дужина се повећава на обе полулопте до 180°. Почетни меридијан пролази кроз Гринич, у предграђу Лондона.

Одређивање вредности координата географске дужине неке тачке врши се утврђивањем њеног односа према почетном меридијану на екватору. Потребно је да утврдимо место у којем географска дужина којој припада та тачка пресеца екватор. Потом, треба да повежемо две добијене тачке са центром Земље и измеримо угао који је тако добијен.

На супротној страни од почетног меридијана, на 180° дужине, налази се Међународна датумска граница. Када дајемо координате дужине неке тачке, морамо да нагласимо да ли се односи на линије дужине истока или запада.

Повезани додаци

Временске зоне

Земља је подељена на 24 временске зоне, свака покрива подручје Земље која је изабрала...

Планета Земља

Земља је планета стеновитог типа, која има атмосферу са кисеоником и чврсту кору.

Промена годишњих доба (средњи степен)

Годишња доба се смењују због нагиба Земљине осе, услед чега се током године мења угао под...

Глобални позициони систем (ГПС)

Од 24 вештачких сателита нам је потребно 4 за одређивање тренутне позиције.

Климатске зоне

Земља се дели на географске и климатске зоне.

Географски појмови

Анимација нам приказује значајне површинске форме, површинске воде и њихове ознаке.

Промена годишњих доба (основни степен)

Годишња доба се смењују због нагиба Земљине осе, услед чега се током године мења угао под...

Државно уређење и службени језици

Анимација нам приказује државна уређења и службене језике држава света.

Сунчев пут изнад главних паралела Земље

Привидно кретање Сунца је последица ротације Земље око своје осе.

Вертикални климатски појасеви

У зависности од промене надморске висине, у планинским областима се мењају клима, врста...

Структура Земље (средњи степен)

Унутрашњост Земље се састоји од више сферичних слојева.

Структура Земље (основни степен)

Унутрашњост Земље се састоји од више сферичних слојева.

Географска открића (15-17. век)

Легендарна географска открића на почетку модерног доба нису прецртала само мапе, него су...

Систем географских координата (основни степен)

Уз помоћу система географских координата свака тачка на површини Земље се може одредити...

Added to your cart.