Корпа је празна

Куповина

Комад: 0

Укупно: 0,00

0

Атомска бомба (1945)

Атомска бомба (1945)

Атомска бомба је једно од најдеструктивнијих оружја у историји.

Историја

Ознаке

атомска бомба, Опенхајмер, Масс Деструцтион, Хирошима, Нагасаки, Лос Аламос, Пројекат Менхетн, Лео Силард, Енола Геј, Аламогордо, Пол Тибетс, фисија, нуклеарна, оружје, бомбардер, Мали дечак, Дебељко, уранијум бомба, Ланчана реакција, svetski rat, Јанош Нојман, Едвард Телер, историја

Повезани додаци

Питања

  • Шта је било шифровано име програма за развој атомске бомбе?
  • Где је био центар Америчког нуклеарног програма?
  • Ко је био руководилац Пројекта Менхетн?
  • Који научник мађарског порекла није учествовао у развоју атомске бомбе?
  • Ко је био иницијатор\nза изградњу атомске бомбе\nкод Франклина Д. Рузвелта?
  • Када је експлодирала прва експериментална атомска бомба?
  • Који је први јапански град нападнут атомском бомбом?
  • Које је шифровано име добила атомска бомба бачена на Хирошиму?
  • Који је град погодила последња атомска бомба?
  • Када је бачена атомска бомба на Хирошиму?
  • Да ли је тачно да је у два атомска напада погинуло 320 хиљада Јапанаца?
  • Како се звао бомбардер са кога је избачена бомба на Хирошиму?
  • Да ли је тачно да би масовна употреба атомских бомби могла довести до потпуног уништења живота на Земљи?
  • Да ли тачно да је после атомских напада на Јапан, Лео Силард почео кампању против употребе атомске енергије за ратне сврхе?
  • Да ли је тачно да је Алберт Ајнштајн од самог почетка био против идеје о атомској бомби?
  • Ко је био председник Сједињених Држава у време развоја атомске бомбе?
  • Да ли је тачно да је за време хладног рата страх од разорне моћи атомске бомбе спречио њихову употребу?
  • Који је фисиони материјал употребљен у бомби баченој на Хирошиму?
  • Који је фисиони материјал употребљен у бомби баченој на Нагасаки?
  • Да ли је тачно да се разорна моћ атомског оружја може употребити за заштиту неке државе од агресорских напада?
  • Да ли је тачно да уранијумска бомба садржи неколико комада фисијског материјала, од којих је сваки већи од критичне масе?
  • Да ли је тачно да се активирањем уранијумске бомбе врши притисак на све комаде уранијума истовремено и тако њихова маса заједно постаје већа од потребне критичне масе.
  • Да ли је тачно да је критична маса најмања количина фисионог материјала потребна да дође до нуклеарне ланчане реакције?
  • Који од наведених ефеката није последица експлозије атомске бомбе?
  • Да ли је тачно да последице атомске бомбе утичу само на две генерације?
  • Да ли је тачноп да радиоактивно зрачење може довести до развојних поремећаја код више генерација?
  • Да ли је тачно да је услед експлозије атомске бомбе у Хирошими погинуло скоро 90% људи у пречнику од 1 km у кругу места експлозије?
  • Да ли је тачно да модерно нуклеарно наоружање може имати и више десетина хиљада пута већу разорну моћ од бомбе бачене на Хирошиму?
  • Да ли је тачно да је атомска бомба бачена на Хирошиму имала већу разорну моћ од бомбе бачене на Нагасаки?

Сцене

Енола Геј

  • Бомбардер Б-29
  • Мали Дечак (уранијумска бомба)
  • Дебељко (плутонијумска бомба)

Страшан завршетак једног страшног рата

Прву нуклеарну бомбу развио је амерички истраживачки тим у Лос Аламосу, у Новом Мексику. Шифровано име програма било је "Пројекат Менхетн", а покренут је 1939. године на иницијативу Леа Силарда, научника мађарског порекла. (Покретачка снага за израду бомбе био је страх од нуклеарног програма нацистичке Немачке.) Роберт Опенхајмер је руководио тимом америчких, енглеских и италијанских научника, у коме су нашли своје место и Јанош Нојман и Едвард Телер. Прва атомска бомба (плутонијумска бомба) је експлодирала 16. јула 1945. године на полигону у близини места Аламогордо.

У мају 1945. године приведена су крају војна дејства другог светског рата. Међутим, на далеком истоку, Јапан је одбио предају. Зато је у САД одобрена употреба новог оружја за масовно уништење. Атомске бомбе су бачене на Хирошиму, 6. августа 1945. ("Мали дечак", уранијумска бомба) и Нагасаки, 9. августа ("Дебељко", плутонијумска бомба). Прву бомбу је испустио бомбардер Б29, назван Енола Геј, који је био део америчке ваздухопловне ескадриле 393d. Авионом је управљао пилот Пол Тибетс.

Бомбардер Б-29

  • митраљески торањ
  • пилотска кабина
  • задња кабина
  • труп под притиском
  • отвор за бомбу
  • пропелер
  • шасија

Атомске бомбе

  • Мали Дечак (уранијумска бомба)
  • Дебељко (плутонијумска бомба)

Атомска бомба је врста нуклеарног оружја. У зависности од процеса трансформације атомског језгра, постоје два основна типа нуклеарних бомби: атомске бомбе, које су засноване на бази нуклеарне фисије и хидрогенске бомбе, засноване на бази нуклеарне фузије.

У атомској бомби (фисијска бомба) долази до цепања нуклеарног језгра тешких атома (на пример, плутонијума, уранијума), услед емисије неутрона лакших елемената, изазивајући ланчану реакцију.

Због ослобађања нуклеарне енергије, атомска бомба има изузетно велику разорну моћ, која се манифестује кроз ваздушни притисак, електромагнетни импулс (као што су топлотно зрачење, светлост) и радиоактивно зрачење.

Мали Дечак (Little Boy)

  • стабилизатори
  • уран
  • антена радара
  • детонатор
  • челична облога

"Мали дечак"

Атомска бомба је врста нуклеарног оружја. У зависности од процеса трансформације атомског језгра, постоје два основна типа нуклеарних бомби: атомске бомбе, засноване на бази нуклеарне фисије и хидрогенске бомбе, засноване на бази нуклеарне фузије.

У атомској бомби (фисијска бомба) долази до цепања нуклеарног језгра тешких атома (на пример, плутонијума, уранијума), услед емисије неутрона лакших елемената, изазивајући ланчану реакцију.

Због ослобађања нуклеарне енергије, атомска бомба има изузетно велику разорну моћ, која се манифестује кроз ваздушни притисак, електромагнетни импулс (као што су топлотно зрачење, светлост) и радиоактивно зрачење.

"Мали дечак" је било шифровано име атомске бомбе Mk-I, првог нуклеарног оружја у историји човечанства. Бомба је била дугачка око 3 m и широка 71 cm. У унутрашњости конструкције тешке скоро 4 тоне, било је смештено 64 kg обогаћеног уранијума-235 (од тога је само 0,6 грама претворено у енергију).

6. августа 1945. године бомба "Мали дечак" је пала на Хирошиму; њена 13-18 килотона снажна експлозија уништила је град и убила 140 хиљада људи.

Дебељко (Fat Man)

  • стабилизатори
  • антена радара
  • слој детонатора
  • високоексплозивна сочива
  • језгро плутонијума

"Дебељко"

Атомска бомба је врста нуклеарног оружја. У зависности од процеса трансформације атомског језгра, постоје два основна типа нуклеарних бомби: атомске бомбе, које су засноване на бази нуклеарне фисије и хидрогенске бомбе, засноване на бази нуклеарне фузије.

У атомској бомби (фисијска бомба) долази до цепања нуклеарног језгра тешких атома (на пример, плутонијума, уранијума), услед емисије неутрона лакших елемената, изазивајући ланчану реакцију.

Због ослобађања нуклеарне енергије, атомска бомба има изузетно велику разорну моћ, која се манифестује кроз ваздушни притисак, електромагнетни импулс (као што су топлотно зрачење, светлост) и радиоактивно зрачење.

Фисијска бомба бачена на Нагасаки 9. августа 1945. године, добила је своје шифровано име на основу свог облика (а можда и на основу своје сличности са Винстоном Черчилом). Бомба, дужине 325 cm, ширине 152 cm и тежине 4600 kg, садржала је плутонијум - 239.

Авион Бокскар, са кога је избачена бомба (пилотирао је је Чарлс Свини) припадала је истом ваздухопловном ескадрону, чији је авион бомбардовао Хирошиму. Експлозијом јачине 21 килотона убијено је 39 хиљада и рањено 25 хиљада људи.

Анимација

  • стабилизатори
  • уран
  • антена радара
  • детонатор
  • челична облога
  • стабилизатори
  • антена радара
  • слој детонатора
  • високоексплозивна сочива
  • језгро плутонијума
  • уран
  • спонтани распад
  • индуковани распад
  • управљана ланчана реакција
  • Хирошима
  • Нагасаки

Погон

  • уран
  • челична облога

Ланчана реакција

Нарација

Разарајућа снага атомске бомбе потиче од нуклеарне фисије, процеса при коме се језгро атома распада на два мања језгра, при чему се ослобађа енергија. Фисија може настати спонтано, што је ређа појава, или може бити управљана апсорбовањем неутрона.

Лео Силард је тврдио да ће се атом, уколико апсорбује један неутрон, поделити уз ослобађање неколико слободних неутрона који ће изазвати ланчану реакцију. Најпогоднијим за ову реакцију, показали су се изотопи урана са атомском масом 235 и плутонијума атомске масе 239, јер, приликом сваког распада ослобађају по 2-3 неутрона.

Услов ланчане реакције је да се фисијски материјал налази у суперкритичном стању, што значи да му је маса или густина већа од одређене минималне вредности. Неутрони ослобођени спонтаним распадом атомских језгара се сударају са другим атомским језгрима, која се при томе деле, ослобађајући следеће неутроне, и тиме почиње ланчана реакција.

У уранској бомби, фисиони материјал се састоји од неколико одвојених мањих комада. Услед активирања бомбе врши се притисак на све комаде заједно, и њихова збирна маса прелази вредност критичне масе и долази до детонације.

У плутонијумској бомби фисиони материјал се компресује уз помоћ класичног експлозива, услед чега настаје суперкритично стање материјала и долази до ланчане реакције.

У оквиру америчког истраживачког програма за развој атомске бомбе, под називом Пројекат Менхетн радио је одабрани тим научника физике, а руководилац пројекта био је Роберт Опенхајмер.

И у нацистичкој Немачкој је такође, било покушаја изградње атомске бомбе, али, срећом, ти су покушаји били неуспешни. Опенхајмер и његов тим су постигли свој циљ 1945. године, изградили су уранијумску бомбу названу Мали дечак и плутонијумску бомбу названу Дебељко.

26. јула 1945. представници савезничких сила су упутили ултиматум јапанском руководству, захтевајући хитну предају. Након одбијања ултиматума, 6. августа, из бомбардера Б-29, названог Енола Геј бачена је бомба Мали дечак на Хирошиму, а 9. августа, из бомбардера Б-29, названог Бокскар, бачена је бомба Дебељко на Нагасаки. Ова два напада су завршила стравичним разарањима, погинуло је више од 300 хиљада цивила. Услед дејства радиоактивних зрачења, рађана су деца са тешким развојним поремећајима, чак и у неколико генерација после ових напада.

Помоћу ове две атомске бомбе Јапан је бачен на колена, а 2. септембра 1945. године, представници Јапана су на америчком бојном броду Мисури потписали безусловну капитулацију.

Тиме је завршена друга "велика светска катастрофа", најразорнији рат у људској историји.

Повезани додаци

Ланчана реакција

Енергија која се ослобађа приликом цепања атомске језгре се може искористити у...

Радиоактивност

Процес распада нестабилних језгара зове се радиоактивности .

Елементарне честице

Кваркови и лептони су елементарне честице које граде материју, а интеракције међу њима...

Лабораторија Марије Кири

Марија Кири, добитник две Нобелове награде за физику и за хемију, је вероватно једна од...

Радерфордов оглед

Радерфордовим огледом је доказано постојање атомског језгра. На основу његових резултата...

Амерички војник (Други светски рат)

Амерички војници су се за време другог светског рата борили на скоро свим бојним пољима.

Фузиони реактор

Фузија атомског језгра ће постати еколошки прихватљив и практично неограничен извор енергије.

Воут Ф4У корсер (САД, 1944)

Корсер је био најбољи палубни ловац са звездастом мотором и један од најистакнутијих...

B-17 „Flying Fortress” (САД, 1938)

"Летећу тврђаву" је развила фирма Боинг за потребе америчке војне авијације.

B-24 Liberator

The B-24 Liberator was an American heavy bomber aircraft, built in large numbers, that...

Развој небеске механике

Ова анимација нас уводи у студије астронома и физичара који су у основи променили наш...

Тенкови (Други светски рат)

У копненим борбама другог светског рата тенкови су играли значајну улогу.

Нуклеарна електрана

Нуклеарна електрана у градићу Пакш производи 40% од укупно произведене елекричне енергије...

Балистичка ракета В-2 (1944)

Интерконтинентална ракета на течно гориво изграђена у Немачкој за време Другог светског...

УСС Мисури (САД, 1944)

Амерички бојни брод је био у употреби од Другог светског рата све до Зливског рата.

Лаки тенк 38 М Толди

Тај лаки тенк је у Другом светском рату употребљавала Мађарска Краљевска Војска.

В-1 балистичка ракета

В-1 балистичка ракета нема пилота. Развила ју је Нацистичка Немачка и користила у другом...

Б-2 „Спирит” (САД, 1989)

Амерички тешки бомбардер стелт технологије, користило га је Америчко ратно зракопловство...

Оружја (Први светски рат)

Први светски рат је сапојавом нових оружја донео и значајне промене у бојној технологији.

Совјетски војник (Други светски рат)

Совјетска армија је после Првог светског рата постала значајна сила због своје величине,...

Супермарин Спитфајер (Велика Британија, 1938)

Британски једномоторни једносед металне конструкције из периода Другог светског рата....

Мессерсчмитт Бф 109 Г (Немачка, 1941)

Легендарни ловачки авион је употребљаван у немачком ваздухопловству у другом светском рату.

Added to your cart.